Skupština Crne Gore podržala je pokretanje postupka za promenu Ustava, ali predlog nije dobio podršku poslanika Demokratske narodne partije Milana Kneževića, koji smatraju da dokument ne rešava pitanja statusa srpskog jezika, trobojke kao narodne zastave i dvojnog državljanstva.

Antić: Srpski narod je obespravljen i segregisan

Govoreći u emisiji „Oko“, profesor Univerziteta u Beogradu Čedomir Antić ocenio je da je sadašnji položaj srpskog jezika u Crnoj Gori rezultat, kako je naveo, manipulacije koja je dovela do toga da srpski narod bude obespravljen i segregisan.

Prema njegovim rečima, postojeći Ustav postavlja veoma visoke uslove za promenu identitetskih odredbi, zbog čega je gotovo nemoguće izmeniti njihov sadašnji status.

  • Potrebne su dve trećine Skupštine, a za te identitetske zakone neophodno je da se izvrši referendum i da se na tom referendumu dobije za Crnu Goru nedostižnih 350 hiljada glasova - rekao je Antić.

On je istakao da ne smatra dobrim da Srbija, kao matična država, preduzima poteze koji bi mogli da dodatno podele Srbe u Crnoj Gori.

"Ako drugi imaju prava, moraju ih imati i Srbi"

Antić je postavio pitanje kakva je to Evropska unija kojoj Crna Gora teži ukoliko, kako kaže, pitanje položaja Srba ostane nerešeno.

  • Ako Evropsku uniju neko shvata kao kravu muzaru i kao novu Austrougarsku, ne treba da ide tamo. Ali hajde da kažemo ovako: ako dajete drugim narodima prava, a jednom ne dajete, to je kršenje ljudskih prava - poručio je Antić.

Dodao je da prema dostupnim podacima Srbi čine između 34 i 35 odsto stanovništva Crne Gore, kao i da većina građana govori srpskim jezikom.

Predsednik Demokratske narodne partije Milan Knežević ranije je saopštio da njegova stranka nije podržala pokretanje ustavnih promena, jer predlogom nisu obuhvaćeni srpski jezik kao službeni, trobojka kao narodna zastava i dvojno državljanstvo.

Rasprava o promenama Ustava Crne Gore ponovo je otvorila pitanje položaja srpskog naroda i statusa srpskog jezika. Predstavnici dela političkih stranaka i pojedini analitičari smatraju da ta pitanja treba rešiti u okviru ustavnih promena, dok će konačna odluka zavisiti od daljeg toka ustavne procedure.

Pitanje statusa srpskog jezika, identitetskih prava i položaja Srba jedno je od najosetljivijih političkih tema u Crnoj Gori još od obnove nezavisnosti 2006. godine. O tim pitanjima redovno se vode političke rasprave, naročito u periodima kada se otvaraju teme ustavnih promena i evropskih integracija.

Izvor: RTS