Videli ste, čuli ste, svedoci ste - pretnji, nasilja, pozivu na linč, započinje medijski analitičar Uroš Piper.
- Ali za sudiju, čije ime još uvek ne znamo, a moramo da saznamo što pre, sve ovo nije bilo dovoljno za osuđujuću presudu. Za sada neimenovani sudija je oslobodio Ljiljanu Bralović, za sve ovo što je izgovorila. A pazite na koji način je doneta presuda u ime naroda i sa kakvim obrazloženjem je za sada neimenovani sudija to uradio. U presudi piše da ih šutiramo i da ih jašemo je hiperbola i metafora. Znači to nije poziv za nasilje, to je hiperbola i metafora. Valjanje u katranu i perju je istorijski idiom za javnu osudu i sramotu - ističe on.
- Opet poziv na teško nasilje, na linčovanje ljudi, nije dovoljno za osuđujuću presudu. Mi što pre moramo da saznamo ko je sudija koji je doneo ovakvu presudu. Ni u jednom pravosuđu u nekoj zemlji u svetu ovo ne bi moglo da prođe. Ni u jednom. Ali u delu našeg pravosuđa i tužilaštva koje je oteto od strane blokadera ovakve stvari mogu da prođu. I šta će sutra da se desi kad neko sve to što je izgovorila Ljiljana Bralović pokuša da uradi? Kada napadne nekog čoveka na ulici, linčuje ga, povredi ga ili ga možda ubije? Je l' to onda hiperbola ili metafora? Ne, to će biti ubistvo. I nismo daleko od toga od strane blokadera kada ovakve osobe, ovakve spodobe, bivaju puštene na slobodu bez osuđujuće presude. Što pre moramo da saznamo ime sudije koja je donela ovakvu presudu - zaključuje Piper.
Komentari (0)