Pad standarda - penzija, plata, zaposlenosti; Uništenje SPC i Vojske Srbije; Dehumanizacija starijih ljudi, penzionera, lapot i zabrana glasanja za starije od 65 godina. Međutim, otkrivam da je jedan od ciljeva lažne Studentske liste, odvajanje delova Srbije, koji se graniče sa Bugarskom, i njihovo pripajanje toj državi. Velikobugari zovu sve granične delove Srbije, ka Bugarskoj – „Zapadne pokrajine Bugarske“.

1

Na 69. mestu lažne Studentske liste se nalazi veterinar Aleksandar Vasov (60), Bugarin iz Dimitrovgrada. Državljanin je Bugarske i Srbije. Svaka čast i Bugarima i Bugarskoj. Dana 8.11.2023., na portalu „Radio Bugarske“, a to je portal bugarskog državnog radija, se pojavio sramni tekst kojim se jasno pokazuju velikobugarske teritorijalne pretenzije prema delovima Srbije.

Tekst je je na sledećem linku.

Naslov teksta je: „Na Dan Zapadnih pokrajina sa muzičarima Caribrodskog orkestra - 8. novembar podseća na bol za Bugare u Srbiji“. Radio Bugarska, je zvanični medij države Bugarske. Radio Bugarska - BNR (bug. Българско национално радио) je nacionalni javni radio-difuzni servis Bugarske. Osnovan je 1935. godine, a njegovo sedište nalazi se u Sofiji.

2

U tom šovinističkom tekstu Radio Bugarske od 8.11.2023. godine, između ostalog stoji: „Pre 104 godine, posle kraja Prvog svetskog rata, snagom Nejskog mirovnog ugovora iz 1919. godine, Bugarska je bez borbe izgubila veliki deo svoje teritorije. Među iskonskim teritorijama koje je Bugarska bila primorana da ustupi su Zapadne pokrajine (1.545 kv. km) – na teritoriji današnje Srbije. U danima između 6. i 8. novembra 1920., srpska vojska je okupirala Bosilegradsku, Caribrodsku i Strumičku oblast. Granica koja je tada povučena razdvojila je 25 bugarskih sela, kao i deo atara gradova Trn i Kula, uključujući kuće, njive, dvorišta, rodbinu… i odredila sudbinu 64.509 ljudi. Dani srpske invazije, bez konačne odluke međunarodne komisije o određivanju vojno-strateške granice sa Bugarskom, nisu slučajno izabrani.

Oni se poklapaju sa danima poraza srpske vojske kod Slivnice u Srpsko-bugarskom ratu od 1885. U znak sećanja na ovaj nemili događaj iz 1920. godine, 8. novembar je proglašen Danom Zapadnih pokrajina. I mada je od Nejskog ugovora do danas pređen dug put, naši sunarodnici u Zapadnim pokrajinama se i dalje u svojoj svakodnevici suočavaju sa nizom teškoća. Ali jedno je sigurno – bugarski duh je živ.

U to smo se ubedili samo pre nekoliko dana kada je Caribrodski orkestar, na poziv našeg medija, održao svoj prvi koncert u Prvom studiju BNR. Caribrodski orkestar je formiran pre više od 10 godina. Muzičari izvode starogradske i narodne pesme iz Bugarske. „Ideja nam je bila da očuvamo i poštujemo vrednosti, tradiciju i kulturu bugarske manjine“, izjavio je Radio Bugarskoj Dragoljub Pejčev, gitarista orkestra i ton majstor Radio-televizije Caribrod. „Zapadne pokrajine su malo zapuštene, ali čim zasviramo, naš nacionalni duh se budi. Ponosimo se što smo iz ovog centra, iz ove riznice bugarske narodne tradicije i trudimo se da našu muziku svuda predstavimo" – dodaje Aleksandar Vasov. Već godinama vokalno-instrumentalni sastav iz Caribroda predstavlja tradicije Bugara u Srbiji. „Ne volim da sebe nazivam manjinom, jer nisam se odvojio od moje nacije (Bugarske nacije prim. aut.). To da smo s druge strane granice, ne znači da je veza prekinuta.

Malo smo u tuđem dvorištu, ali smo deo jednog istog nacionalnog korpusa" (Bugarske nacije prim. aut.) – kaže Vasov. Aleksandar Vasov kaže da se nada da će u dogledno vreme biti uvedene olakšice pri prelasku granice za Bugare iz pograničnih regiona“. Tekst na portalu bugarskog državnog radija, od 8.11.2023., sadrži i geografsku kartu, iz koje se vidi da „Radio Bugarska“, tj. Bugarska, svojataju deo Srbije u blizini Negotina.

Aleksandar Vasov je dao niz izjava u okviru ovog teksta i saglasio se sa svim stavovima bugarskog državnog radija. Aleksandar Vasov nikada nije osporio ovaj tekst portala Radio Bugarske. Izdvojiću najspornije stavove državnog bugarskog radija i Aleksandra Vasova, kandidata Studentske liste.

1. Vasov i Radio Bugarska svojataju delove Srbije, koje nazivaju „zapadne bugarske pokrajine“.

Komentar. U Srbiji ne postoje „zapadne bugarske pokrajine“. Srbija je jedinstvena i nedeljiva. Ovaj stav bugarskog radija i Vasova, jasno dokazuje bugarske teritorijalne pretenzije prema Srbiji.

2. Kažu Vasov i Radio Bugarska: „Dan Zapadnih pokrajina - 8. novembar podseća na bol za Bugare u Srbiji“.

Komentar. U Srbiji sve manjine imaju jednaka prava, i poštuju se najviši evropski standardi u ovoj oblasti. Ovaj stav bugarskog radija i Vasova, jasno dokazuje bugarske teritorijalne pretenzije prema Srbiji.

3. Kažu Vasov i Radio Bugarska: „Među iskonskim teritorijama koje je Bugarska bila primorana da ustupi 1919. godine, su Zapadne pokrajine (1.545 kv. km) – na teritoriji današnje Republike Srbije“.

Komentar. Bugarska je izgubila Prvi svetski rat. Bugarska je ušla u Prvi svetski rat u oktobru 1915. godine na strani Centralnih sila (Nemačka, Austrougarska i Turska). Glavni cilj joj je bio osvajanje teritorija u Srbiji (Makedoniji i Pomoravlju). Bugarska vojska je okupirala južnu i istočnu Srbiju, gde je sprovodila oštru politiku bugarizacije i počinila teške ratne zločine nad civilnim stanovništvom. Nakon proboja Solunskog fronta 1918. godine, bugarska vojska je doživela vojni poraz. Bugarska je potpisala kapitulaciju u septembru iste godine. Zbog učešća u ratu na poraženoj strani, izgubila je izlaz na Egejsko more i platila je veliku ratnu odštetu. Srbija je povratila teritorije koje je okupirala Bugarska. Ovaj stav bugarskog radija i Vasova, jasno dokazuje bugarske teritorijalne pretenzije prema Srbiji.

4. Kažu Vasov i Radio Bugarska: „U danima između 6. i 8. novembra 1920. godine, srpska vojska je okupirala Bosilegradsku, Caribrodsku i Strumičku oblast“.

Komentar. Bugarska je izgubila Prvi svetski rat. Srbija nije okupirala „Bosilegradsku, Caribrodsku i Strumičku oblast“, već je povratila svoje teritorije koje je ranije okupirala Bugarska. Ovaj stav bugarskog radija i Vasova, jasno dokazuje bugarske teritorijalne pretenzije prema Srbiji.

5. Kažu Vasov i Radio Bugarska: „Dani srpske invazije, bez konačne odluke međunarodne komisije o određivanju vojno-strateške granice sa Bugarskom, nisu slučajno izabrani“.

Komentar. Bugarska je izgubila Prvi svetski rat. Srbija nije moga da izvrši invaziju na ono što je njeno, već je samo povratila svoje teritorije koje je ranije okupirala Bugarska, shodno međunarodnim sporazumima koje je prihvatila Bugarska. Ovaj stav bugarskog radija i Vasova, jasno dokazuje bugarske teritorijalne pretenzije prema Srbiji.

6. Kažu Vasov i Radio Bugarska: „...naši sunarodnici u Zapadnim pokrajinama se i dalje u svojoj svakodnevici suočavaju sa nizom teškoća“.

Komentar. Pripadnici bugarske nacionalne manjine imaju jednaka prava kao i svi građani Srbije, i uživaju u najvišim evropskim standardima u ovoj oblasti. Pripadnici bugarske nacionalne manjine se ne suočavaju sa bilo kakvim nizom teškoća. Srbija je napredna država, jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi. Ne postoje „Zapadne pokrajine“ u Srbiji. Ovaj stav bugarskog radija i Vasova, jasno dokazuje bugarske teritorijalne pretenzije prema Srbiji.

7. Kaže Aleksandar Vasov: „Zapadne pokrajine su malo zapuštene, ali čim zasviramo, naš nacionalni duh se budi i to nas snažno inspiriše. Ponosimo se što smo iz ovog centra, iz ove riznice bugarske narodne tradicije“.

Komentar. Aleksandar Vasov bi morao da zna da ne postoje „Zapadne pokrajine“ u Srbiji. Srbija nije „riznica bugarske narodne tradicije“, Srbija je riznica srpske narodne tradicije. Ovaj stav Aleksandra Vasova, jasno dokazuje da podržava velikobugarske teritorijalne pretenzije prema Srbiji.

8. Kaže Aleksandar Vasov: „Ne volim da sebe nazivam manjinom, jer nisam se odvojio od moje nacije (Bugarske nacije prim. aut.). To da smo s druge strane granice, ne znači da je veza prekinuta. Malo smo u tuđem dvorištu, ali smo deo jednog istog nacionalnog korpusa“ (Bugarske nacije prim. aut.).

Komentar. Aleksandar Vasov bi morao da zna da Srbija i granični delovi Srbije, ka Bugarskoj, nisu „tuđe dvorište“, već domaće dvorište, i deo Srbije. Ovaj stav Aleksandra Vasova, jasno dokazuje da podržava velikobugarske teritorijalne pretenzije prema Srbiji.

3

Medijska kuća „Informer“ je otkrila, citiram „Informer“: „Aleksandar Vasov, je nosilac antisrpskog projekta u Dimitrovgradu - u vidu pravog porodičnog biznisa za subverzivno delovanje protiv države, koja ga uz to i finansira. Vasov potiče iz porodice bivšeg koordinatora DOS, potom DOS-ovskog predsednika opštine i za etnika platforme o „ugrozenoj bugarskoj zajednici koju šikanira drzava Srbija“, dok danas na svojoj farmi "Ravna šuma" u selu Prtopopinci nesmetano vodi politiku, a živi zahvaljujući basnoslovnim državnim subvencijama koje redovno uzima iz budžeta Republike Srbije. Sopstvenu političku karijeru započeo je 2016. godine kroz grupu građana, da bi se ubrzo profilisao i kao lažni ekolog, delujući kao produžena ruka stranih centara moći“. Iz ovoga vidimo da država Srbija, subvencijama, obilno finansira firmu i farmu Aleksandra Vasova – „Ravna šuma“. Kao što znamo, država Srbija, se jednako dobro ponaša i prema pripadnicima bugarske manjine, prema pripadnicima mađarske manjine, i prema pripadnicima većinskog, srpskog naroda.

Vasov, opozicija i blokaderi su iznosili neistine o rudniku Mazgoš, koji ne postoji. U selu Mazgoš kod Dimitrovgrada neće biti otvoren rudnik uglja, jer je Skupština opštine Dimitrovgrad zvanično obustavila postupak izrade Plana detaljne regulacije za ovaj projekat.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je još 2023. godine, da se u selu Mazgoš (kod Dimitrovgrada) obavljaju samo geološka istraživanja radi utvrđivanja postojanja mineralnih resursa (lignita). Ona je istakla da istražna prava ne znače automatski i otvaranje rudnika, kao i da eventualni investitor mora da ispuni sve zakonske uslove. Ministarka je naglasila da se eksploatacija uglja uveliko vrši sa druge strane granice, u Bugarskoj. Dakle, Vasovu, opoziciji i blokaderima, nije problem što u Bugarskoj, nedaleko od srpskog Dimitrovgrada, najnormalnije radi rudnik uglja, ali su problem bila puka geološka istraživanja radi utvrđivanja postojanja mineralnih resursa (lignita). Kakvi sramni dvostruki standardi.

Autor je poslanik i član predsedništva SNS Nebojša Bakarec