U Mrkonjić Gradu danas se održava centralna ceremonija obeležavanja Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u hrvatskoj vojno-policijskoj operaciji "Oluja", u kojoj je proterano 220.000 Srba, a oko 2.000 ubijeno. Srbija i Republika Srpska (RS) i ove godine zajedno odaju poštu žrtvama progona u "Oluji".

Obeležavanje Dana sećanja počelo je u 20 časova, parastosom na Trgu Kralja Petra Prvog Karađorđevića i besedom patrijarha srpskog Porfirija, a obeležavanju 31. godišnjice od tog tragičnog događaja za srpski narod prisustvuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao i zvaničnici Republike Srpske. 

1

Obraćanje Nevenke Dobrić, kojoj je u "Oluji" ubijen 12-godišnji sin  

nevenka

 - Želim da se zahvalim državnom vrhu Srbije na čelu sa predsednikom Vučićem i državnom vrhu RS na čelu sa predsednikom Dodikom. Hvala što se trudite da 4. avgust ne ostane samo datum u kalendaru. Ni punih 10 kilometara nismo odmakli kad je hrvatska vojska presekla put i sa 12 prostrelnih rana usmrtili mog sina i svekra, Sinišu i Petra. Hrabre krajiške žene nisu dozvolile da telo mog Siniše ostane tamo da ga rastrgnu zveri. Punih 30 godina tragam za pravdom.

siniša

Intoniranje himne

Ljubica Vraneš je otpevala himnu Republike Srpske - "Moja Republika" i himnu Srbije - "Bože pravde".

 ljubica

Porfirije služi parastos

Parastos žrtvama služi patrijarh srpski Porfirije.

porfirije

Obraćanje patrijarha

 - Iz godine u godinu sabiramo se na različitim mestima da molitvama pomenemo stradale u strašnom progonu našeg naroda sa vekovnih ognjišta nazvanim 'Oluja'. Večeras ovde nećemo tražiti nove reči u odnosu na već izgovorene, jer istina ostaje ista. Naša izgnana braća i sestre nosili su u sebi veru da ih Gospod nije ostavio. Sećamo se svih koji su pre 31 godinu napustili domove u nepreglednim kolonama. Ovde nas je skupila želja da odamo poštu žrtvama. Molitva pred lice Božje uznosi i lice žrtve".Ljubi bližnjeg svoga kao samoga sebe, ljubite i neprijatelje svoje. Znamo da je čoveku teško da volimo protivnika i neprijatelja. To mogu samo svetitelji, ali Hristove reči pokazuju nam put. Osećam dužnost i odgovornost da pozovem sve nas duhovne potomke velikog svetitelja (Svetog Save) da ne postane normalno da se bližnji pretvara u tuđina. Pozivam sve nas da budemo iznad partikularnih interesa i da se izdignemo iznad podela i razdora.

Stigao Vučić 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić stigao je na ceremoniju obeležavanja Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u hrvatskoj vojno-policijskoj operaciji "Oluja".

2

Atmosfera u Mrkonjić Gradu pred početak obilježavanja godišnjice od zločinačke akcije hrvatske vojske “Oluja”

Veliki broj građana okupio se pred početak manifestacije na kojoj će prisustvovati i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. 

2

Tamo je ogroman broj ljudi.

snimak 1

Vučić: Mrkonjić grad preživeo jeziva razaranja i pogrom

Predsednik Vučić izjavio je ranije da je izbor lokacije za ovogodišnju centralnu ceremoniju simboličan i važan, jer je Mrkonjić Grad mesto koje je pretrpelo jeziva razaranja i pogrom. Vučić je podsetio na tešku sudbinu Mrkonjić Grada tokom ratnih dešavanja devedesetih godina i istakao značaj očuvanja kulture sećanja na žrtve. Najavio je da će na obeležavanju Dana sećanja na stradale i prognane Srbe u "Oluji" govoriti o položaju Srba u regionu i da će izneti određene zaključke o tome kako bi Srbija trebalo da se ponaša u budućnosti.

Zajedničko obeležavanje zločinačke akcije "Oluja"

Srbija i Republika Srpska zajednički obeležavaju stradanje srpskog naroda u "Oluji" od 2014. godine, a u Prijedoru je 2023. godine godišnjica "Oluje" prvi put obeležena u Republici Srpskoj.

O Oluji

 Hrvatska vojno-policijska operacija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica HVO-a na području Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije. Dan kasnije, 5. avgusta, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla zastavu Hrvatske, dok su kolone izbeglica preko srpskih teritorija u BiH krenule ka Srbiji. Prema podacima Dokumentaciono informacionog centra "Veritas", u "Oluji" je sa prostora Republike Srpske Krajine proterano više od 220.000 Srba, a više od 1.900 ih je ubijeno, pri čemu su počinjeni brojni zločini. Bio je to najveći egzodus civila u Evropi posle Drugog svetskog rata. Vojna dejstva su počela u 5.00 časova ujutro 4. avgusta, žestokim dejstvima artiljerije i raketnih jedinicana duž čitave linije fronta. Prva linija odbrane Vojske Republike Srpske Krajine probijena je na više mesta, a u popodnevnim odnosno večernjim satima započela je evakuacija civila, preko Srba i Dvora. Sutradan, 5. avgusta, oko podneva, objavljeno je da su hrvatske trupe ušle u Knin. Tog dana zauzet je prostor većeg dela Dalmatinske zagore koji je ulazio u sastav RSK, osim Knina, Drniš, Benkovac, na prostoru Like Plaški, ali i Dubica u Baniji. Linije kod Slunja probijene su 6. avgusta. Tada dolazi do spajanja trupa Hrvatske sa takozvanim Hrvatskim vijećem odbrane, odnosno vojskom Hrvata BiH, kao i sa Petim korpusom Armije BiH, odnosno muslimanskim snagama. Time je prostor RSK presečen, a istog dana zauzeta je Petrinja u Baniji, a posle ozbiljnijeg otpora te večeri pala je i Glina. Vojnić, Topusko, Lapac pali su 7. avgusta. Tog dana u 18.00 časova Gojko Šušak, tadašnji ministar odbrane Hrvatske objavio je da je operacija "Oluja" okončana. Brojni civili koji se nisu povukli stradali su.

Prema podacima Hrvatskog helsinškog odbora, na prostoru sektora "Jug" ostalo je 4.051 lice, od čega je ubijeno oko 600, ne računajući vojna lica. Među zločinima koji su se dogodili u "Oluji" je i bombardovanje kolona izbeglica, uključujući i zločin na Petrovačkoj cesti, kada je avion hrvatskog ratnog vazduhoplovsta 7. avgusta usmrtio 10 osoba, među njima četvoro dece, a ranjeno je više od 50 civila, među kojima mnoštvo dece. Međunarodni sud pravde je u presudi iz februara 2015. godine "Oluju" okvalifikovao kao etničko čišćenje, ali ne i kao genocid, iako svetski eksperti za tu oblast smatraju da je ta operacija imala sve karakteristike genocida.