U razgovoru, Ratko Mladić govori o položaju srpskog stanovništva, odnosu međunarodne zajednice prema sukobljenim stranama i potrebi da se rat završi političkim i diplomatskim putem.

„Egzodus srpskog naroda jedna je od najvećih tragedija“

Na pitanje kako definiše krizu izazvanu velikim brojem izbeglica iz Krajine, Mladić je rekao da je srpski narod vekovima živeo na prostorima sa kojih je proterivan.

Govoreći o Republici Srpskoj Krajini, naveo je da se na tom prostoru nalaze veoma stari manastiri Srpske pravoslavne crkve, kao i da je srpski narod najstariji narod u delovima Dalmacije, Like, Banije i Korduna.

Egzodus Srba sa njihovih ognjišta opisao je kao jednu od najvećih tragedija srpskog naroda, poredeći je sa događajima iz 1915. godine.

Mladić je rekao i da srpska strana zbog međunarodne izolacije i, kako je naveo, „satanizacije“ nije uspela da svetu prikaže svoju verziju događaja.

„Ne radi toga da nas sažaljeva, već da istinu vidi“, rekao je Mladić.

x

O pomoći Krajini i ulozi Hrvatske

Na pitanje zašto Vojska Republike Srpske nije otišla u Krajinu da pomogne, Mladić je rekao da je pomoć pružena u meri u kojoj je to, kako je naveo, bilo objektivno moguće.

Tvrdio je da je Hrvatska od početka rata u BiH bila prisutna svojim oružanim formacijama i da je deo međunarodne zajednice pomagao u naoružavanju i obuci hrvatsko-muslimanskih snaga.

Govoreći o međunarodnoj politici, Mladić je rekao da su snage koje su se nasilnom secesijom izdvojile iz Jugoslavije, prema njegovom viđenju, bile politički, diplomatski, ekonomski i vojno podržavane.

Istovremeno je rekao da se srpski narod ne može odreći svoje zemlje.

„Mi Srbi, ne možemo se nikada odreći naše zemlje, jer je naša zemlja naša svetinja“, rekao je.

„Ne treba da se tučemo zbog tuđih interesa“

Na pitanje o mogućnosti povratka Krajine, Mladić je govorio o budućnosti sukoba i međunarodnom angažmanu.

Rekao je da na prostoru bivše Jugoslavije ne treba da bude dodatnog naoružavanja.

„Na ovaj prostor treba uputiti ljude zdravog razuma koji mogu da doprinesu da se uspostavi mir, da se prekine rat i da se vratimo normalnom životu“, rekao je.

Dodao je da se narodi Balkana, prema njegovom mišljenju, ne bi trebalo da bore zbog interesa svetskih centara moći.

Na pitanje da li postoji plan za vojni povratak Krajine, Mladić je odgovorio da se ono što smatra svojom teritorijom ne bi „zauzimalo“, već „oslobađalo“.

Istakao je i da Vojska Republike Srpske nema vojnike niti jedinice na teritoriji drugih naroda.

O ulozi SAD i NATO-a

Mladić je tokom razgovora govorio i o NATO bombardovanju, navodeći da je lično bio prisutan kada su položaje srpskih snaga bombardovali avioni F-16 i slični avioni.

Rekao je da ga nije toliko bolelo stradanje dece, koliko odluka potomaka Amerikanaca, koji su se u Prvom i Drugom svetskom ratu borili zajedno sa Srbima.

Govoreći o ratu, rekao je da je nad srpskim narodom korišćeno različito oružje proizvedeno širom sveta.

Srebrenica i Žepa

Najveći deo razgovora odnosio se na Srebrenicu i Žepu.

Na pitanje o navodima o masovnim grobnicama i nestalim ljudima, Mladić je izneo svoju verziju događaja.

Govorio je o sporazumima kojima su Srebrenica i Žepa definisane kao zaštićene zone i tvrdio da su muslimanske formacije, uprkos tome, iz tih područja izvodile napade na srpska sela i gradove.

Prema njegovim rečima, snage Republike Srpske su tokom operacije u Srebrenici i Žepi vodile računa o civilnom stanovništvu i sarađivale sa pripadnicima međunarodnih snaga.

Rekao je da je civilno stanovništvo iz Srebrenice i Žepe evakuisano prema mestima koja su bila dogovorena, navodeći Kladanj kao područje u koje su evakuisani.

Govoreći o muškoj populaciji, rekao je da su oni koji su se predali ili došli na mesta okupljanja evidentirani i da je srpska strana tražila posredovanje Međunarodnog crvenog krsta i UNPROFOR-a radi razmene.

„Jedan deo je poginuo“

Na direktno pitanje šta se dogodilo sa ljudima iz Srebrenice, Mladić je rekao da smatra da se najveći broj njih probio na teritoriju pod kontrolom muslimanskih snaga.

Dodao je da se jedan deo predao, da su oni bili pod kontrolom Vojske Republike Srpske i da je jedan deo poginuo.

Na pitanje novinara da li to znači da nije bilo masovnih grobnica i pogubljenja, Mladić je odgovorio da su ljudi koji su poginuli u borbama morali biti sklonjeni i sahranjeni.

Novinar je potom pitao da li su snimci iz vazduha mogli prikazivati upravo takve lokacije, na šta je Mladić odgovorio da ne želi da, kako je rekao, „podgrejava svetsku javnost“ oko pitanja Srebrenice i Žepe.

„Neću svoje planove otkrivati pred kamerama CNN-a“

Na pitanje o planovima za Goražde i Sarajevo, Mladić je rekao da ne namerava da svoje vojne planove otkriva pred kamerama CNN-a.

Istovremeno je naglasio da bi pitanja trebalo da budu usmerena ka miru i prekidu rata.

Govoreći o Goraždu i Sarajevu, rekao je da ta pitanja treba rešavati za pregovaračkim stolom, političkim i diplomatskim sredstvima, uz, kako je naveo, jednak pristup i oslanjanje na međunarodno pravo i povelje UN.

„Niko više ne želi mir od vojnika i generala“

Pred kraj razgovora Mladić je govorio o ratu i njegovim posledicama.

Rekao je da ne veruje da se problemi na Balkanu mogu rešavati gomilanjem oružja i da je rat „strašna pojava u čovečanstvu“.

„Niko više ne želi mir od vojnika i generala“, rekao je Mladić.

Dodao je da se, uprkos tome što je već godinama u ratu, srpska strana, prema njegovim rečima, nalazi u situaciji u kojoj nema drugog izlaza osim da brani svoj narod.