Snimak Nilsenovog predavanja u Institutu Aser ponovo je privukao pažnju javnosti zbog njegovog objašnjenja načina na koji su haške sudije izvodile zaključke o događajima u Srebrenici i navodnom udruženom delovanju vojnog vrha Republike Srpske.
Nilsen je rekao da nije postojala pisana odluka niti zapisnik sa sastanka na kojem bi bilo eksplicitno dogovoreno izvršenje krivičnog dela. Prema njegovim rečima, zaključci su izvođeni posredno – analiziranjem promena u stavovima i ponašanju ljudi uključenih u događaje.
„Nekako smo morali sve da saznamo“
– Nije bilo sastanka na kojem je dogovoreno izvršenje tog dela. Ponavljam, nije bilo pisane odluke, nije bilo vojnih sastanaka ili bilo čega sličnog. Nekako smo morali sve da saznamo iz promene stava i ponašanja svih onih koji su bili uključeni – rekao je Nilsen.
Kako je objasnio, sudije su analizirale šta je izgovoreno određenog dana, o čemu je razgovarano uveče, a o čemu narednog dana.
Posebnu ulogu, prema njegovim rečima, imala su svedočenja pojedinih insajdera koji su se kasnije pojavili pred Tribunalom.
Polemika oko navodnog sastanka
Nilsen je tokom predavanja govorio i o navodnom sastanku vojnog rukovodstva Republike Srpske 12. jula 1995. godine.
U njegovom izlaganju pominju se nedoumice o tome kada je sastanak navodno održan, kao i ko mu je prisustvovao. Uprkos odsustvu pisane odluke ili neposrednog dokumenta, sudsko veće je zaključke zasnivalo na posrednim dokazima, promenama u ponašanju učesnika i svedočenjima.
Upravo taj deo izlaganja izazvao je tvrdnje da je osuda građena na pretpostavkama, a ne na direktnom dokumentu koji bi potvrdio postojanje unapred donete odluke.
Nilsen pomenuo i slučaj Radislava Krstića
Nilsen je govorio i o ranijoj presudi generalu Vojske Republike Srpske Radislavu Krstiću.
Prema tumačenju njegovog izlaganja, činjenica da je Krstić ranije osuđen nije oslobađala Tužilaštvo i sud obaveze da u postupku protiv Mladića ponovo utvrđuju i dokazuju svaki element krivičnog dela.
Sporni deo Nilsenovog predavanja može se čuti približno od 44. minuta snimka.
Njegove reči ne znače da je Haški tribunal formalno saopštio da „nije bilo dokaza“, već da, prema njegovom objašnjenju, nije postojao neposredan pisani dokaz ili dokumentovani sastanak na kojem je eksplicitno zabeležen dogovor. Sudsko veće je zaključke izvelo na osnovu skupa posrednih dokaza i svedočenja.
Komentari (0)