Sada je isplivala prepiska u kojoj se tvrdi da je njegov bend svojevremeno tražio novac za nastup na humanitarnom događaju u vreme kampanje za Kosovo i Metohiju, dok su drugi izvođači nastupali pro bono, a da je potom usledilo obrazloženje da se „ne mešaju u politiku“.

Godinama je Beogradski sindikat gradio prepoznatljivost na društveno angažovanim pesmama, patriotizmu i nacionalnim temama, među kojima je posebno mesto zauzimalo Kosovo i Metohija.

Danas je jedan od najprepoznatljivijih članova grupe, Feđa Dimović, otišao korak dalje od politički angažovane muzike – nalazi se na izbornoj listi „Studentska lista – Studenti pobeđuju“ i kandidat je za Narodnu skupštinu.

Upravo u tom trenutku na društvenoj mreži X pojavila se objava koja vraća u fokus jednu priču iz prošlosti Beogradskog sindikata.

Korisnik Miloš Cvetinović objavio je skrinšot prepiske koja se odnosi na period velike kampanje „No Kosovo Unesco“.

Prema sadržaju objavljene poruke, u vreme te kampanje navijači Crvene zvezde, uz uključivanje navijača drugih klubova, organizovali su humanitarnu akciju i koncert na utakmici Crvena zvezda – Vojvodina.

U prepisci se navodi da su izvođači pozivani da nastupe „za naš narod“ i da su prihvatali da pevaju pro bono.

Među pomenutim izvođačima su THCF i Kosovski božuri.

A onda se u poruci pominje Beogradski sindikat.

– Zvali su Beogradski sindikat, oni su tražili pare da bi na kraju rekli da se oni ne mešaju u politiku – navodi se u objavljenoj prepisci.

Autor objave na X-u uz skrinšot je napisao:

– BS je tražio novac za humanitarni koncert za Kosovo i Metohiju, a onda su, kad im je to predočeno, rekli da se ne bave politikom.

Za Kosovo „ne bavimo se politikom“, a za Skupštinu može?

U svetlu Dimovićeve današnje kandidature, upravo ova rečenica dobija sasvim novu dimenziju.

Ako je Kosovo i Metohija tada bilo „politika“ od koje se trebalo distancirati, kako se stiglo do direktnog učešća na izborima i kandidature za poslaničko mesto?

Dimović danas više nije samo muzičar koji kroz stihove iznosi društvene i političke stavove.

On želi da postane narodni poslanik.

A Narodna skupština je upravo mesto na kojem se raspravlja i odlučuje o najvažnijim državnim pitanjima, uključujući politiku Srbije prema Kosovu i Metohiji.

Zato se sada nameće mnogo ozbiljnije pitanje od toga ko je pre više godina nastupio na jednom koncertu.

Kakav je stvarni politički stav Feđe Dimovića prema Kosovu i Metohiji kada više nije reč o pesmi, koncertu ili javnom nastupu, već o mogućnosti da kao narodni poslanik učestvuje u donošenju političkih odluka?

Od angažovane muzike do izborne liste

Paradoks je još izraženiji zbog toga što politika Beogradskom sindikatu odavno nije strana.

Grupa je tokom karijere komentarisala vlast, opoziciju, stanje u društvu, nacionalna pitanja i Kosovo i Metohiju. Dimović je javno govorio o političkim i društvenim događajima, a poslednjih godina otvoreno podržava studentske proteste.

Sada je napravljen i poslednji korak – iz politički angažovane muzike prešao je direktno na izbornu listu.

Zato nekadašnje obrazloženje koje se navodi u objavljenoj prepisci – „ne mešamo se u politiku“ – danas zvuči sasvim drugačije.

Jer Dimović se sada nesumnjivo meša u politiku.

I ne samo komentarima ili pesmama.

Kandidaturom za Narodnu skupštinu traži poverenje birača da neposredno učestvuje u vođenju državne politike.

Kada je Kosovo tema pesme, a kada politička obaveza?

Upravo tu dolazimo do pitanja koje prevazilazi Beogradski sindikat kao muzičku grupu.

Jedno je pevati o Kosovu i Metohiji, drugo je učestvovati u humanitarnim akcijama, a sasvim treće biti kandidat za narodnog poslanika koji će, ukoliko bude izabran, morati da zauzima stavove o konkretnim državnim odlukama.

Dimovićeva kandidatura zato njegov odnos prema Kosovu i Metohiji pretvara u legitimno političko pitanje.

Šta bi kao poslanik podržao?

Gde su njegove crvene linije?

Kako bi glasao kada bi se pred Narodnom skupštinom našla odluka koja se neposredno odnosi na Kosovo i Metohiju i srpski narod koji tamo živi?

To više nisu pitanja za repera.

To su pitanja za kandidata za narodnog poslanika.

Jer ako je obrazloženje nekada bilo da se „ne mešaju u politiku“, danas takva distanca više ne postoji.

Feđa Dimović je odlučio da u politiku uđe direktno.

I zato se sada nameće pitanje: ako je Kosovo i Metohija nekada bilo razlog da se, prema objavljenoj prepisci, pozove na apolitičnost, šta se promenilo kada je na red došla kandidatura za poslaničko mesto?