Dešava se, pogreši čovek, poželi da poseti Nezavisnu državu Hrvatsku, a ne da mu se da čeka satima na Batrovcima, pa slučajno završi u leglu srpskih sokolova, večito žednih pravde. I umesto da po želji Mile Pajić, Rade Đurić i Ammara Mešića ponovo „Oluja“ duva po Srbima, ovog puta je srpski uragan blokadere kroatoljube oduvao preko Drine, da utehu traže u blokaderskim kafićima po Beogradu.

Ono što se blokaderima desilo u Republici Srpskoj ulazi u kategoriju: „Dabogda se nikom ne ponovilo“. Naš narod ima tu lepu izreku kojom nikome ne želi da prođe kroz nešto strašno. Blokaderi su se u Srpskoj, malo je reći, proveli kao bos po trnju.

Planirali su, jadni, da se tamo zadrže nekoliko dana. Trebalo je da gostuju po gradovima Srpske i da na trgovima propovedaju novu NVO istinu i pravdu sekte kojoj pripadaju. Međutim, fijasko koji su doživeli teško da može rečima da se opiše. Turneja je završena posle tri dana.

Ono što je posebno smešno su brojevi iz gradova koje su posetili. U Bijeljini se skupilo svega 10 ljudi i jedan Cacan (Slaviša Cacanović, organizator okupljanja). U Brčkom niko osim policije nije ni znao da dolaze. Policajci, mučenici, došli da ih legitimišu pa ih priveli, jer nisu mogli da utvrde kojeg su pola. Naime, u srpskom Brčkom osim muškaraca i žena nema drugog pola, a posebno nema blokadera.

U Trebinju se pod platanima skupilo 5 turista i jedan pas lutalica. Javnost u Srbiji i Srpskoj se opravdano brinula za zdravlje jadne životinje. Turisti nisu, na svu sreću, govorili srpski jezik, pa su ostali pošteđeni pakla kroz koji prolazimo svi mi koji razumemo šta pričaju.

I onda je na red došao Višegrad. Opevao ga je Kragujevčanin Dragiša Nedović, njemu se divio Ivo Andrić, a i zašto ne bi? Stvarno je lep grad, a od juče ni jednom jedinom blokaderu neće pasti na pamet da ga poseti ni u prolazu.

Krajnje kulturno i sa punim uvažavanjem, dvojica mladih Srba prišli su blokaderima i iz ruku im odstranili radioaktivni materijal koji su sa sobom nosili. Možda jesu blokaderi, ali ne bi trebalo da budu ozračeni, jer je za Srbe zdravlje uvek na prvom mestu.

Nakon fijaska za fijaskom i posete koja je najavljivana kao veliki blokaderski uspeh, ostali su „samo dugmići“. Deda Maksimilijan nije spalio Đenku, ali su višegradski Srbi spalili blokaderski transparent, misleći da se tako rešava radijacija.

A šta su blokaderi zapravo očekivali?

Nova himna blokaderske sekte je Severinina pesma „Ovo će biti dobra noć, predosećam“. Zapamtili su je kada su na putu do Strazbura u Hrvatskoj dočekivani kao proroci skore propasti Srbije. Varaždin i Osijek ne pamte takve dočeke još od vremena kada su dočekivali ustaške bojovnike koji su palili prazne srpske kuće po Krajini u avgustu 1995. godine i klali starce na kućnom pragu. Ništa od toga blokaderima nije smetalo, jer je njima bratstvo i jedinstvo važnije od svega.

Sada kad su pogrešili, pa umesto u Varaždin, stigli u Višegrad, bilo im je pomalo čudno zašto se iz kafića čuju srpske patriotske pesme. Pa toga u Osijeku nema. Tamo se preti da će nas ustaška ruka stići i u Srbiji. Kada dolaze blokaderi-teroristi onda eventualno ide Tompsonova „Ako ne znaš šta je bilo“, da se mlade generacije uče kako su Srbi genocidni narod.

Sve to nisu videli u Srpskoj i silno su se razočarali. Posle svega što su prošli, ne treba da nas začudi ukoliko dođe do novog talasa migracije prema Zagrebu, njihovoj omiljenoj destinaciji.

Ipak, odlazak u Republiku Srpsku za blokadere će ostati verovatno najveća politička i lična greška u njihovim životima. Maglu o boljoj Srbiji uz NVO kadar duboke države i blokadersku sektu mogu da prodaju ograničenom delu glasača „Srbije protiv nasilja“ i Zeleno-levom frontu, bivšim LDP-ovcima.

Ljudima koji su svojim rukama stvorili državu Republiku Srpsku magla nije mogla da se prodaje ni 1992. godine kada je ceo svet krenuo na srpski napad zapadno od Drine. Uz njih je stajala samo njihova majka Srbija i Bog. Dobro to znaju, zato je tako grčevito brane.