Izjava evropske komesarke za proširenje Marte Kos da od Srbije očekuje „da isporuči više“ i u potpunosti uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa Evropskom unijom predstavlja do sada jednu od najdirektnijih potvrda da je neuvođenje sankcija Rusiji ključni razlog zbog kojeg Srbija od početka rata u Ukrajini nije otvorila nijedan novi pregovarački klaster. Dok se godinama govori o reformama, pravosuđu, vladavini prava i slobodi medija, iz Brisela je sada stigla poruka koja otkriva koliko je geopolitika zapravo važna za evropske integracije Srbije.

Poruka Marte Kos ovoga puta je bar iskrena. Nije bilo uobičajenog insistiranja na nedostatku ekonomskih reformi, pravosuđu, vladavini prava i slobodi medija. Kada je govorila o Srbiji, evropska komesarka u prvi plan stavila je nešto sasvim drugo – strateško usaglašavanje i usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije.

A prevedeno na jezik konkretnih političkih zahteva, to znači da Brisel od Srbije očekuje uvođenje sankcija Rusiji i ozbiljan zaokret u odnosima sa Moskvom, dok saradnju sa Kinom sve više posmatra kroz prizmu sopstvenih geopolitičkih interesa.

Upravo tu se nalazi suština problema zbog kojeg Srbija godinama stoji u mestu kada je reč o otvaranju novih pregovaračkih klastera.

Jer, ako je pitanje vladavine prava zaista jedina ili presudna prepreka, kako se godinama predstavljalo, zbog čega evropska komesarka sada, govoreći o onome što Srbija mora da uradi, posebno izdvaja strateško i spoljnopolitičko usklađivanje?

„Videćemo ozbiljnost nove Vlade“

Govoreći u utorak pred Spoljnopolitičkim odborom Evropskog parlamenta, tokom predstavljanja plana Evropske komisije za pripremu EU za buduće proširenje, Marta Kos poručila je da Srbija mora da pokaže da ozbiljno namerava da postane članica Unije.

– Srbija će morati da isporuči više. Videćemo ozbiljnost njihove vlade posle izbora, ako ne budu samo pričali da žele da budu članica nego da konkretno rade na tome, posebno u pogledu strateškog usaglašavanja i usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom – rekla je Kos.

Upravo je završni deo njene izjave najvažniji.

Evropska komesarka nije kao posebno pitanje izdvojila reformu pravosuđa, stanje u medijima ili ekonomske pokazatelje, već spoljnopolitičko usklađivanje. Istovremeno, naglasila je da Srbija nije među četiri najnaprednije države kandidata za koje će biti izrađene posebne mape puta u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

U toj grupi nalaze se Crna Gora, Albanija, Moldavija i Ukrajina.

Dakle, među državama koje Brisel izdvaja kao predvodnike proširenja nalazi se i ratom razorena Ukrajina, dok je Srbija, koja pregovore o članstvu vodi duže od decenije, ostala izvan tog kruga.

Takav izbor teško je posmatrati odvojeno od aktuelnih geopolitičkih odnosa i činjenice da su Ukrajina i Moldavija čvrsto vezane za spoljnopolitičku strategiju Evropske unije.

Milivojević: Ne traže se samo reforme, već i lojalnost geopolitičkoj strategiji EU

Diplomata Zoran Milivojević ocenjuje za „Blic“ da najnoviji dokument Evropske komisije neće promeniti suštinu procesa proširenja, već da će politički kriterijumi i dalje imati dominantnu ulogu.

– To je, pre svega, usaglašavanje sa spoljnom politikom EU, što ukazuje da će i dalje dominirati politički kriterijumi usaglašeni sa geopolitičkom strategijom koju je usvojila EU. Izjava Marte Kos samo je potvrda te strategije – ističe Milivojević.

Prema njegovoj analizi, Brisel državama Zapadnog Balkana šalje tri poruke: da je region važan za Evropsku uniju, da je neophodno usklađivanje sa njenom zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom i, što je posebno značajno, da se od kandidata očekuje lojalnost aktuelnoj geopolitičkoj strategiji EU.

Upravo taj poslednji zahtev menja suštinu razgovora o evropskim integracijama.

Više nije dovoljno govoriti o reformama, usklađivanju zakonodavstva i ispunjavanju tehničkih kriterijuma. Od država kandidata očekuje se i prihvatanje političkog kursa Brisela, uključujući odnos prema Rusiji i Kini.

Milivojević smatra da Evropska unija nastoji da zaokruži Zapadni Balkan kao svoju interesnu sferu, a da u tom procesu od budućih članica očekuje jasno geopolitičko svrstavanje.

– Zapadni Balkan je svakako interesna sfera EU koju želi da zaokruži prijemom našeg regiona u članstvo. Sve to znači da, kada je reč o kandidatima za članstvo u EU, nije suština u vladavini prava i demokratiji nego u geopolitici. Srbija bi u tom slučaju morala da se odrekne saradnje sa Rusijom i Kinom, a ne treba zaboraviti ni naš međunarodni položaj i vojnu neutralnost – analizira Milivojević.

Njegova ocena posebno je značajna jer ukazuje na protivrečnost između načina na koji se evropske integracije predstavljaju javnosti i političkih uslova koji se postavljaju Srbiji.

Ako se od Beograda zahteva da napravi otklon od Rusije i Kine i prihvati geopolitičku strategiju Evropske unije, onda je jasno da se proces pristupanja ne može posmatrati isključivo kroz pitanje unutrašnjih reformi.

Prema Milivojevićevom mišljenju, Srbija neće napraviti nijedan novi korak u procesu evropskih integracija bez takvog spoljnopolitičkog zaokreta.

Sankcije Rusiji – pitanje na kojem Brisel godinama insistira

Od početka rata u Ukrajini Srbija nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji, uprkos pritiscima i ponovljenim zahtevima da svoju politiku uskladi sa Evropskom unijom.

Beograd je podržao teritorijalni integritet Ukrajine i više međunarodnih dokumenata koji se odnose na sukob, ali je odbio da se pridruži sankcionoj politici Zapada.

Takav stav tadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić više puta je obrazlagao potrebom da država vodi samostalnu politiku, zasnovanu na sopstvenim interesima i principima.

– Mi svoju politiku vodimo i ona je bazirana na principima, a ne na tome da li nam se nešto sviđa i da li nam nešto odgovara u jednom ili drugom trenutku. Mi ćemo da nastavimo sa svojom politikom, koja je bila principijelna i koja se do sada pokazala ispravnom, koju niko nije voleo, ni oni na zapadu, ni oni na istoku, ali je vole građani Srbije, jer je to politika nezavisne i suverene države Srbije – rekao je Vučić.


Njegov stav o sankcijama ostao je nepromenjen.

– Naša politika ostaje – sankcija neće biti. Kada kažem neće biti, ne zato što je to jedan čovek odlučio, već zato što i dalje mislim da većina ministara želi da čuje moj stav po tom pitanju i da većina u Narodnoj skupštini želi da čuje i moj stav po tom pitanju. Moj stav se nije promenio, tako da naša politika ostaje – poručio je Vučić.

Tokom aktuelne kampanje za parlamentarne izbore, u kojoj je nosilac liste „Ujedinjena Srbija“, Vučić je izneo i ocenu da je sve što se u Srbiji događalo prethodne dve godine zapravo osveta zbog neuvođenja sankcija Rusiji.

Posmatrana u kontekstu najnovijih izjava Marte Kos, takva tvrdnja dobija dodatnu političku dimenziju.

Jer, dok se u Srbiji evropske integracije godinama predstavljaju prvenstveno kao pitanje reformi i usvajanja evropskih standarda, iz Brisela se sve otvorenije insistira na strateškom opredeljenju države.

A Srbija upravo na tom pitanju odbija da prihvati zahteve Evropske unije.

Brisel priprema nova pravila proširenja: Manje prava veta, više političkog odlučivanja
Izjava Marte Kos o Srbiji samo je jedan deo šireg plana Evropske komisije za buduće proširenje Unije, saglasni su analitičari.

Evropska komesarka predstavila je pet koraka koji bi trebalo da omoguće prijem novih članica i prilagode način funkcionisanja Evropske unije.

Na prvi pogled, reč je o tehničkim i institucionalnim promenama kojima Brisel želi da ubrza proces proširenja. Međutim, pojedina rešenja otvaraju ozbiljna pitanja o budućem načinu odlučivanja, položaju država članica i dodatnim mehanizmima uslovljavanja.

Prvi korak podrazumeva praktična rešenja u oblasti upravljanja, vladavine prava i politika EU, a posebno je izdvojena mogućnost šire primene prelaznih klauzula, takozvanih pasarela, kao i glasanja kvalifikovanom većinom tamo gde evropski ugovori to omogućavaju.

Suština je u nastojanju da se smanji broj situacija u kojima jedna država članica može samostalno da blokira odluku koju podržavaju ostale.

– Moguće je smanjiti broj oblasti u kojima jedna zemlja sama može da stavi veto na odluke koje svi ostali podržavaju, na primer o sankcijama ili u borbi protiv poreskih prevara, ili u procesu pristupanja gde su međukoraci između otvaranja i zatvaranja poglavlja – objasnila je Kos.

Posebno je zanimljivo što se upravo sankcije pominju među primerima oblasti u kojima bi Brisel želeo efikasnije odlučivanje.

Evropska komesarka govorila je i o potrebi da se prilikom pregovaranja i zaključivanja međunarodnih sporazuma izbegava preterano oslanjanje na mešovite sporazume, kao i da se više koristi mehanizam pojačane saradnje.

– Veća Unija treba da bude fleksibilnija Unija. Mogli bismo da iskoristimo pojačanu saradnju. To znači da grupa zemalja ide napred, sa mogućnošću da se druge pridruže kasnije – rekla je Kos.

Ovakav pristup pokazuje da Evropska unija, uporedo sa pripremama za prijem novih članica, nastoji da promeni i način na koji se donose odluke o pitanjima od strateškog značaja.

Za države koje tek treba da postanu članice, to otvara pitanje kakva će prava i mogućnosti uticaja imati u Uniji kojoj pristupaju.

Postepena integracija i obrnuto članstvo – šta se zapravo nudi kandidatima?

Drugi korak koji je predstavila Marta Kos odnosi se na ambiciozniji okvir postepene integracije.

U okviru rasprave o mogućim promenama metodologije proširenja predstavljene su tri opcije: zadržavanje postojećeg sistema, unapređena postepena integracija i takozvano obrnuto članstvo.

Postepena integracija podrazumeva da države kandidati određene koristi od približavanja Evropskoj uniji ostvaruju i pre punopravnog članstva, kroz uključivanje u pojedine politike, programe i mehanizme.

Model obrnutog članstva ide korak dalje i otvara raspravu o drugačijem redosledu sticanja prava i preuzimanja obaveza koje proizlaze iz članstva.

Takvi modeli mogu da deluju privlačno državama koje godinama čekaju napredak u pregovorima, ali istovremeno otvaraju pitanje da li bi kandidati dobijali sve više obaveza bez odgovarajućeg uticaja na donošenje odluka.

Treći korak odnosi se na uspostavljanje zajedničkog okvira zaštitnih mera za buduća proširenja, kojim bi trebalo da se obezbedi funkcionisanje Unije i očuvaju prava država članica.

Četvrti korak obuhvata procenu uticaja pristupanja novih država na postojeće politike EU.

Prema rečima Marte Kos, procenjeno je da Evropska unija u većini oblasti već sada može da apsorbuje proširenje, ali da postoje sektori u kojima će biti potrebna dodatna prilagođavanja.

Kao primer navela je Ukrajinu, čiji poljoprivredni sektor, zbog obima, strukture i visoke produktivnosti, zahteva razmatranje posebnih aranžmana za osetljive poljoprivredne proizvode.

Drugim rečima, čak i kada postoji snažna politička volja za prijem određene države, Brisel priznaje da njeno članstvo može zahtevati posebna pravila i prilagođavanja.

Ukrajina i Moldavija dobijaju posebne mape puta, Srbija ostaje po strani
Peti korak koji je predstavila evropska komesarka odnosi se na izradu mapa puta za države kandidate koje prednjače u procesu pristupanja.

Kos je izdvojila Crnu Goru, Albaniju, Moldaviju i Ukrajinu, navodeći da su te četiri države tokom prethodnih godina ostvarile značajan napredak u pogledu spremnosti za članstvo.

Srbije na tom spisku nema.

Ovakav izbor nameće poređenje koje Briselu teško može biti prijatno.

Srbija je status kandidata dobila 2012. godine, a pristupne pregovore započela 2014. godine. Ukrajina i Moldavija status kandidata dobile su tek 2022. godine, nakon početka rata u Ukrajini.

Ipak, upravo te dve države danas se nalaze među kandidatima koje Evropska komisija izdvaja kao najnaprednije.

To pokazuje koliko su se političke okolnosti promenile i koliko je pitanje proširenja povezano sa strateškim interesima Evropske unije.

Dok je Ukrajina postala jedno od centralnih pitanja evropske bezbednosne politike, a Moldavija se sve snažnije vezuje za Brisel, Srbija nastavlja da insistira na vojnoj neutralnosti i saradnji sa državama koje Evropska unija posmatra kao geopolitičke konkurente.

U takvim okolnostima, teško je ignorisati činjenicu da se različit spoljnopolitički položaj kandidata odražava i na njihovo mesto u planovima budućeg proširenja.

Da li je Srbija kažnjena zato što odbija da se odrekne samostalne spoljne politike?
Izjava Marte Kos, zajedno sa ocenama diplomate Zorana Milivojevića, otvara pitanje koje je mnogo ozbiljnije od samog otvaranja jednog ili više pregovaračkih klastera.

Ako se od Srbije kao ključni pokazatelj evropskog opredeljenja traži prihvatanje zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, onda je jasno da proces evropskih integracija podrazumeva i ozbiljne političke odluke koje se tiču odnosa sa Rusijom, Kinom i drugim međunarodnim partnerima. U tom kontekstu, insistiranje na reformama i evropskim standardima više nije dovoljno objašnjenje za zastoj u pregovorima.

Srbija može da menja zakone, unapređuje institucije i usklađuje svoje propise sa evropskim zakonodavstvom, ali ostaje pitanje koliko će takav napredak vredeti ukoliko istovremeno odbija da prihvati spoljnopolitički kurs Brisela.

Upravo na tu protivrečnost ukazuje Milivojević kada ocenjuje da u procesu proširenja geopolitika ima prednost nad ostalim kriterijumima.

Evropska unija od Srbije očekuje da pokaže stratešku lojalnost, dok Srbija insistira na pravu da samostalno odlučuje o svojim međunarodnim odnosima.

Zbog toga pitanje sankcija Rusiji odavno nije samo pitanje odnosa Beograda i Moskve. Ono je postalo i jedno od ključnih pitanja odnosa Srbije sa Evropskom unijom.