Od tvrdnji da dijaspora neće moći da glasa do zabrinutosti zbog učenika koji će na dan izbora biti na ekskurziji u Firenci – voditeljka Insajdera Senka Vlatković Odavić pokušala je da otvori još jedno pitanje regularnosti izbornog procesa, ali je Milenko Jovanov njen argument dočekao sa nevericom i odgovorio uz dozu oštre ironije.

Koliko daleko može da ode pokušaj da se predstojeći izbori unapred predstave kao neregularni, najbolje pokazuje deo debate na televiziji Insajder, u kojoj je šef poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov morao da odgovara čak i na pitanje zašto u italijanskoj Firenci nije otvoreno biračko mesto za učenike koji će se tamo zateći na ekskurziji.

I dok bi se od voditelja političke debate očekivalo da postavlja pitanja, traži odgovore i omogući sučeljavanje različitih stavova, Senka je u ovom slučaju otišla korak dalje, praktično polemišući sa sagovornikom i insistirajući na argumentaciji kojom se sugeriše da su pojedini birači unapred onemogućeni da glasaju.

Međutim, Jovanov nije dozvolio da takva teza prođe bez odgovora.

– Nisu otvorili biračko mesto u Firenci, a tamo će biti mnogo ljudi sa ekskurzije – ponovio je Jovanov reči voditeljke, a zatim ironično nastavio:

– Pa najbolje, znate, ima svadba jedna, ima vašar, pa najbolje da im donesemo biračku kutiju na svadbu, pa neka tamo glasaju?!

Umesto da se rasprava tu završi, voditeljka je pokušala da dodatno obrazloži svoju primedbu.

– Deca su na ekskurziju otišla u organizaciji škola – rekla je.

– Pa? – upitao je Jovanov.

– Koje su pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete – nastavila je voditeljka.

– Pa? Aaa, to je zavera! – reagovao je Jovanov, ne skrivajući nevericu zbog pravca u kojem razgovor ide.

A onda je usledio odgovor kojim je ukazao na paradoks čitave argumentacije.

– Pa što idu na ekskurziju? Pa neka ne idu, neka glasaju. Jesu li im onomad rekli: „Žrtvujte godinu, šta vam znači jedna godina studiranja? Moramo da smenimo vlast, žrtvujte ovo“, a sada ne može ekskurzija? Pa kakvi ste bre to revolucionari? – upitao je Jovanov.

Kada je trebalo blokirati fakultete, godina nije bila važna, a sada je problem ekskurzija?!

Upravo u ovom odgovoru Jovanov je ogolio kontradikciju na koju se u čitavoj debati gotovo nije ni obratila pažnja.

Mesecima su tokom studentskih blokada upućivani pozivi mladima da istraju u protestima, čak i po cenu gubitka akademske godine. Žrtvovanje nastave, ispita i redovnog studiranja predstavljano je kao prihvatljiva cena političke borbe.

A sada se, uoči izbora, kao poseban problem otvara pitanje ekskurzije u Firenci!

Dakle, kada je trebalo obustavljati nastavu i blokirati fakultete, odricanje od obrazovnih obaveza predstavljano je kao dokaz odlučnosti. Ali kada se postavi pitanje glasanja, odjednom se očekuje da država prilagođava organizaciju izbornog procesa rasporedu školskih putovanja.

Jovanov je upravo na tu nelogičnost ukazao, podsećajući da se politička odlučnost ne može meriti dvostrukim aršinima.

Naravno, pravo glasa pripada svakom punoletnom građaninu koji ispunjava zakonske uslove, ali iz toga ne proizlazi da država mora da otvori biračko mesto na svakoj lokaciji na kojoj će se na dan izbora zateći određena grupa birača.

Od vremenskih zona do Firence: Uvek novi razlog za sumnju u izbore

Posebno je zanimljivo što rasprava o ekskurziji nije izolovan slučaj, već se uklapa u širu polemiku o glasanju srpskih državljana u inostranstvu.

Tokom debate voditeljka je potencirala i pitanje vremenskih zona, odnosno tvrdnju da bi pojedini građani u dijaspori morali da glasaju u jedan sat posle ponoći po lokalnom vremenu.

Međutim, takva argumentacija zanemaruje činjenicu da se glasanje organizuje u propisanom vremenskom intervalu, trinaest sati za glasanje, a ne u jednom jedinom trenutku. Tvrdnja da birači zbog vremenske razlike moraju da glasaju baš u jedan sat posle ponoći prosto nije tačna. 

Istovremeno, prema podacima koji su izneti u javnoj raspravi, za predstojeće izbore predviđeno je više biračkih mesta u inostranstvu nego na prethodnom glasanju.

Uprkos tome, u delu javnosti nastavlja se insistiranje na tvrdnjama da će biračima u dijaspori biti otežano ili onemogućeno ostvarivanje biračkog prava.

Sada je toj priči pridodata i ekskurzija u Firenci.

I upravo tu se nameće pitanje: Da li se zaista razgovara o konkretnim problemima u sprovođenju izbora ili se unapred traži što više povoda za osporavanje njihovog legitimiteta?

Voditeljka ili učesnik debate?

Ništa manje važno nije ni pitanje uloge voditeljke u ovakvoj raspravi.

Novinarsko pravo da postavlja neprijatna pitanja predstavnicima vlasti nije sporno. Naprotiv, to je jedan od osnovnih zadataka novinarstva.

Ali postoji razlika između postavljanja pitanja i upornog zastupanja određene političke teze.

Kada se, uprkos odgovorima sagovornika, insistira na pretpostavci da organizacija izbora predstavlja problem za jednu političku opciju, onda se opravdano postavlja pitanje da li voditelj samo moderira debatu ili u njoj nastupa kao dodatni polemičar.

U ovom slučaju posebno upada u oči pokušaj da se činjenica da je ekskurzija organizovana preko škole i da škole funkcionišu u okviru obrazovnog sistema dovede u vezu sa odgovornošću države za to što u Firenci nije otvoreno biračko mesto.

Jovanovo kratko „Pa?“ upravo je pokazalo koliko u toj argumentaciji nedostaje objašnjenje stvarne veze između školskog putovanja i eventualne nepravilnosti u izbornom procesu.

A njegova ironična opaska „Aaa, to je zavera!“ dodatno je naglasila apsurdnost zaključka koji se takvim pitanjima sugeriše.

Upravo zato reakcija Milenka Jovanova nije bila samo duhovit odgovor na neobično pitanje. Njome je otvoreno mnogo važnije pitanje: Gde prestaje legitimna briga za biračko pravo, a gde počinje političko konstruisanje razloga za sumnju u izbore?

Jer, ako se svaka okolnost, od vremenskih zona do rasporeda ekskurzija, predstavlja kao potencijalni dokaz da će neko biti uskraćen za glasanje, onda se stvara utisak da se problem ne traži u konkretnim izbornim nepravilnostima, već da se svaka situacija pokušava uklopiti u unapred postavljenu političku tezu.

Jovanov je to sažeo u nekoliko rečenica i pokazao koliko takva argumentacija može da zvuči neubedljivo kada se suoči sa jednostavnim pitanjima.

Na kraju, ostaje paradoks: Oni koji su od studenata tražili da zbog političkih ciljeva žrtvuju čitavu akademsku godinu sada problematizuju mogućnost da neko zbog ekskurzije neće biti u prilici da glasa na željenoj lokaciji.

A kada je Jovanov na to podsetio, odgovor je bio jednostavan: „Pa kakvi ste bre to revolucionari?“

Snimak možete pogledati OVDE.

(24sedam.rs)