Aleksandar Maršavelski, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Zagrebu, mesecima je pisao studentima u blokadi pod pseudonimom „Prijatelj studenata“, objavljujući u dnevnom listu „Danas“ tekstove sa savetima o njihovom političkom delovanju i strategiji. 

Svoj identitet otkrio je nakon parlamentarnih izbora u Srbiji 25. oktobra, kada je objavio tekst pod naslovom „Moje ime je Aleksandar Maršavelski, ja sam Prijatelj studenata“.

Kosovska bitka i bitka na Kozari

Maršavelski u jednom od svojih obraćanja studentima, u tekstu "Bitka na Kozari je neuporedivo značajnija od Kosovske bitke" tvrdi da je Kosovska bitka pretvorena u mit koji srpsko društvo drži zarobljenim u prošlosti.

„Kosovska bitka je pretvorena u mit koji služi kao pogonsko gorivo za večiti poraz, izolacionizam i mržnju prema drugome“, navodi autor.

On smatra da je priča o izboru nebeskog umesto zemaljskog carstva vekovima zloupotrebljavana kako bi se opravdavalo stradanje u ime teritorije i vladara.

Posebno ističe da su se, prema njegovom tumačenju, na Kosovu polju borili i ljudi različitih vera i naroda, uključujući Srbe i Albance, a ne samo pripadnici jedne nacionalne zajednice.

"Kosovska bitka je pretvorena u mit koji služi kao pogonsko gorivo za večiti poraz, izolacionizam i mržnju prema drugome. To je mit o svesnom izboru smrti, carstva nebeskog umesto zemaljskog, koji je vekovima zloupotrebljavan da bi se opravdalo stradanje u ime teritorije i vladara. Kosovski mit nas drži zarobljenima u 1389. godini, u feudalnom svetu gde je podanik dužan da gine za krunu, dok se od njega krije jednostavna istina – da su se pod tim zidinama borili i ginuli ljudi različitih vera i naroda (Srbi i Albanci na istoj strani), a ne samo mitski heroji jedne nacije."

Za razliku od Kosovske bitke, Kozaru opisuje kao događaj koji, po njegovom mišljenju, predstavlja univerzalnu lekciju o ljudskoj solidarnosti i borbi protiv fašizma, a četnike je optužio za saradnju sa Nemcima i ustašama

Govoreći o Kozari, Maršavelski navodi da se stanovništvo, predvođeno partizanima, suprotstavilo nemačkom Vermahtu, ustaškom režimu i četnicima Draže Mihailovića.

U pismu iznosi tvrdnju da je oko 50.000 civila, uglavnom Srba, odvedeno u Jasenovac, a četnike optužuje da su učestvovali u etničkom čišćenju i pomagali nemačkim i ustaškim snagama.

„Bitka na Kozari nije mit o porazu – ona je spomenik ljudske solidarnosti i aktivnog otpora protiv apsolutnog zla. Na Kozari se goloruki narod, predvođen partizanima, suprotstavio brutalnoj mašineriji nemačkog Vermahta, ustaškog režima i četnika Draže Mihailovića.

Oko 50 hiljada civila – uglavnom Srba – odvedeno u Jasenovac, a ponavljam da su u tom etničkom čišćenju učestvovali četnici na strani Nemaca i Ustaša. Četnici su tako pomagali onima koji su učestvovali u genocidu nad Srbima, Romima i Jevrejima. Bitka na Kozari je bila izgubljena, ali je stvorila nepobediv lanac solidarnosti koji je na kraju pobedio mašineriju Sila Osovine.

Kozara je univerzalna lekcija o tome kako se brani dostojanstvo čoveka kada je ono najugroženije. Ona je dokaz da se sloboda ne dobija na poklon, niti se o njoj pregovara sa tiranima. Dok nas Kosovski mit uči kako da mrzimo i kako da budemo žrtve, Kozara nas uči kako da se borimo, kako da preživimo i kako da u najmračnijem času ostanemo ljudi. Zato je Kozara naš stvarni temelj, a ne Kosovo. Vi danas, na svojim blokadama, baštinite upravo taj duh Kozare – duh solidarnosti, prkosa i neumoljive borbe protiv fašizma koji je samo promenio odelo“, piše Maršavelski.

Udar na SPC

U nastavku pisma Maršavelski se osvrće i na ulogu Srpske pravoslavne crkve u društvenim i političkim procesima.

Tvrdi da je SPC imala važnu ulogu u širenju nacionalističke propagande kroz koncept takozvanog svetosavskog nacionalizma, za koji navodi da je nastao tridesetih godina prošlog veka.

Crkvu optužuje da je postala ideološki pokrovitelj nacionalističkih procesa i da je, umesto promovisanja mira i pomirenja, učestvovala u širenju netrpeljivosti.

"Podilaženje nacionalizmu išlo je ruku pod ruku sa klerikalizacijom društva. Srpska pravoslavna crkva (SPC) odigrala je, i dalje igra, ključnu ulogu u širenju nacionalističke propagande kroz koncept takozvanog „svetosavskog nacionalizma“. Ovaj koncept, koji nema nikakve veze sa izvornim hrišćanstvom niti sa istorijskim likom Save Nemanjića, osmišljen je tridesetih godina prošlog veka kao klerofašistička ideologija koja naciju izjednačava sa verom, a sve ostale proglašava neprijateljima i jereticima.

SPC je postala ideološki pokrovitelj svih retrogradnih procesa u našem društvu. Umesto da propoveda mir, ljubav i praštanje, ona je blagosiljala ratne zločince, skrivala begunce od pravde i aktivno radila na trovanju mladih umova mržnjom. A narod kaže – riba smrdi od glave .

Sadašnji patrijarh Porfirije, koji se u javnosti dugo pokušavao predstaviti kao moderan, urban i pomirljiv čovek, zapravo je samo vrhunski proizvod tog istog nacionalističkog sistema. Iza te fasade krije se duboka kompromitovanost. O tome svedoči i činjenica da je patrijarh Porfirije osuđen za krivično delo u Sloveniji zbog zlostavljanja sveštenika, što jasno pokazuje da oni koji sebe proglašavaju duhovnim vođama nacije nemaju problem sa kršenjem zakona i elementarnog morala. Kada je sama „glava“ institucije koja pretenduje na moralni monopol toliko kompromitovana, jasno je da se spas i moralni preporod društva ne mogu tražiti u crkvenim portama, već ispred njih – na ulicama, tamo gde se bori za realna ljudska prava", piše Maršavelski.