Gimnazija koja je radila i u godinama svetskih ratova, danas je u štrajku. Institucija koja je uvek bila izraz i zastupnik opšteg interesa, danas je podređena nedefinisanom političkom interesu. Zakon zabranjuje politiku u školi iz razloga koji su po sebi razumljivi. Ona poništava njenu vaspitnu i obrazovnu samostalnost i narušava odnos nastavnika i učenika. Politika je  poprište sukoba efemernih interesa i strasti, a škola mesto na kome se uči o trajnim vrednostima čovečanstva.

Empirijska sociološka istraživanja pokazuju da u ovom uzrastu zanemarljivo mali procenat dece ima interesovanje za dnevnu politiku. Moje profesionalno iskustvo to potvrđuje. Politički kič na prozorima škole danas oličava ideološku smutnju koja se valja ulicama i podmeće deci.  Već viđeno.

On je slika obrazaca ponašanja koje smo upoznali na sopstvenom i tuđem iskustvu, slika „nenasilnog nasilja“ kao sredstva političke  borbe, „građanske neposlušnosti“ koja mimoilazi  profesionalnu etiku i ugrožava pravo dece na obrazovanje (garantovano Ustavom i međunarodnim konvencijama), slika pravnih normi koje ograničavaju sve osim uličara.  Obrazloženje po kome deca na ulici „danas polažu najvažniji ispit“ na razmeđu je između budalaštine i cinizma.

U takvoj koreografiji škola se obraća u politički kabare, a posvećeni vaspitači u dresirane politikoide, malograđanske pokondirene tikve koje osim svoje marginalnosti, frustracija i strasti na političku kvantašku pijacu iznose i dečje bistre glave, zdravu logiku i čiste duše. U one koji decu uče da misle tuđom glavom i budu sredstva u tuđem zlom naumu. Sve sa uverenjem da politika pretvara neznanje u znanje, nevredno u vredno, ružno u lepo, propagandne laži u istinu. Ova politička estetika ružnog uvek me podseti na sliku one neugledne žene koja se na ulici baca na policajca i otima o njegov štit.

Vrhunac niskosti kojom se podilazi dečjoj naivnosti je centralni natpis na ulazu u Gimnaziju – „Junaci našeg doba“.  Izmanipulisana deca (uglavnom maloletna) kao politički junaci!?

U susretu sa ovom slikom, poput Nikolaja Ihmenjeva, junaka Fjodora Mihajloviča, osetio sam se  – poniženim i uvređenim.

Autorski teskt reagovanja uvaženog profesora sociologije Nedeljka Kuljića, žive legende Gimnazije, koji je glodur lista Zrenjanin odbio da objavi, prenosi