Tradicionalna srpska porodica sastavljena od oca, kao glave porodice, majke kao kičme i dece kao udova je, kao takva, prestala da bude cilj. Zapadna civilizacija već decenijama jaše na krilima novih vrednosti kojima je porodica demode institucija, koju bi trebalo reorganizovati, i najposle uništiti. Svedoci smo na koji način se poslednjih desetak godina organizuje jedno od najgledanijih muzičkih takmičenja u Evropi, Evrosong.

Naime, LGBT zajednica je preuzela primat u organizaciji. Ta takozvana manjina koja traži svoja prava, došla je do nivoa da diktira uslove i pravila učešća na takmičenju, a o vizuelnom efektu da ne govorimo. Ta nakaradnost, lascivne scene, golotinja, pornografija, kao i satanistički obredi, preplavile su scenske nastupe takmičara, manifestacije koja je do pre par godina bila gledana u svim domovima i to porodično. Šta mislite, da li roditelji danas gledaju sa decom ili pred decom Evrosong? 

LGBT manjina je godinama pripremala put da uđe u gotovo sve sfere spskog društva. U udžbenicima se nalaze sporne  lekcije koje se odnose na prava manjina u kojima se pominju i seksualne manjine, potom u zakonodavstvu, gde su se „ispod žita“ izglasavali pojedini ustupci ovim zajednicama.

Nemoguće je da se ne primete i političke poruke koje provejavaju na paradama „ ponosa“ te tako imamo pominjanje „genocida“ u Srebrenici, zastave takozvanog nezavisnog Kosova, povraćanje po srpskoj zastavi, nazivanje Srba zločincima. Jasno je da zagovornici prava tih manjinskih grupa imaju jake finajsijere spolja. Te tako glumci bivaju vrbovani da snimaju antisrpske filmove i serije, pod plaštom: „ljudska prava se ne dovode u pitanje“ ili oni koji ne veruju u ideju, ali im prijaju pare pa kažu: „to je samo gluma“.

Mnogi od njih se zaigraju pa daju političke izjave o genocidu, a da suštinski ne znaju ni šta taj pojam podrazumeva.

Međutim, plaćeni su, pa moraju, dok se drugi dodvoravaju zarad novih uloga.

Ono što je poražavajuće jeste da uvozimo crtane filmove, koje očigledno niko ne kontroliše, te na dečijim kanalima na srpskom jeziku možemo da vidimo sirenu koja ima dvojicu tata, ili pak dečaka koji se oblači u žensko. I svi ćute.

Dok se deca indoktriniraju, što na televiziji, što na društvenim mrežama, što u školama i na fakultetima, imamo roditelje koji ne stižu da se bave njima i porodica postaje marginalizovana kategorija.

Raspada se polako, iako je svako od nas svestan da je ona kao takva osnovna ćelija našeg društva, a da izumiranjem ćelija, organizam, to jest država, neće moći da opstane.

Ako malo dublje zagrebete ko su vođe protesta, ko organizuje i ko plaća, a ko istupa u medije, čitava mašinerija je tako sklopljena da bude dopadljiva prosečnom Srbinu, zato nas je toliko na ulicama. A šta je ispod? Vrednosti za koje se borimo? Istina o šesnaest stradalih u Novom Sadu? Pravednije društvo? Stop korupciji? Pa da. To svaki normalan građanin Srbije želi. Ali kao što to obično biva svaki protest, svaka društvena aktivnost je poitički motivisana i donosi nove ideje, nove vrednosti i stavove koji se kasnije nameću.

Još uvek ne vidimo vođe protesta, još uvek ne znamo ko je taj ko sve ovo vodi, možda „taj neko“imenom i prezimenom ne postoji, mada teško. Ono što je sigurno je da su u pitanju organizacije spolja koje finansiraju manjinske grupacije koje na ovaj način žele da konačno ubiju osnovnu ćeliju našeg društva, porodicu. Jer dok je nama porodice, biće i nas.

Zrno razdora je bačeno, sada su otac i sin ukrstili koplja, brat i sestra, jedno je na ulici, drugo na fakultet…

BONUS VIDEO