Međutim, već na prvom koraku možemo da dovodemo u sumnju sam rad CEPRIS-a, jer kada protumačimo član 16 Statuta ove organizacije i nakon toga vidimo ko su zvanični donatori, dolazimo do zaključka da je CEPRIS sve samo nije nezavistan u svom radu.

Naime, član 16 Statuta kaže da Centar pribavlja sredstva za svoj rad od dobrovoljnih priloga, donacija i poklona (u novcu ili naturi), finansijskih subvencija, ostavina, kamata na uloge, zakupnina, dividendi i na drugi zakonom dozvoljen način.

U praksi to znači da neko lice koje ima interesu odredenom postupku u kom sudi sudija koji je istovremeno član CEPRIS-a, može kroz donaciju ili poklon preko advokata koji je recimo isto član CEPRIS-a, da utiče na pristrasnost sudije čijem je udruženju donirao odredeni poklon ili dao novac.
Takode, glavni finansijeri ove NVO su: Ambasada Kraljevine Holandije u Srbiji, USAID, Fondacija za otvoreno društvo Džordža Soroša, Ministarstvo spoljnih poslova SR Nemačke, Ambasada Kraljevine Norveške u Srbiji, kao i Britanska ambasada u Srbiji, te i u tom pogledu ne možemo govoriti o nezavisnosti u u radu.

Stara srpska izreka kadija te tuži, kadija ti sudi može u potpunosti da se primeni na ovo udruženje i više je nego očigledno da ova elitistička kasta koja se okupila oko Centra želi da vrati na velika vrata sistem koji je postojao za vreme Osmanlija.

KO ČINI CEPRIS?

Predsednik CEPRIS-a je Aleksandar Trešnjev, sudija krivičnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, dok je njegov zamenik Slobodan Beljanski, advokat.
Po istom principu sudija-tužilac-advokat je formiran i sam Upravni odbor Centra.

Tako su recimo članovi Upravnog odbora Miodrag Majić, sudija krivičnog odeljenja i odeljenja za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu, Radovan Lazić zamenik javnog tužioca u Tužilaštvu za ratne zločine i Vladimir Beljanski, advokat i predsednik Advokatske komore Vojvodine.
Dakle, na primeru CEPRIS-a vidimo kako pravosude u Srbiji funkcioniše u praksi.

U istom udruženju su sudije, tužioci i advokati i u tom slučaju javnost osnovano može da postavi pitanje da li u postupajućim predmetima možemo govoriti o nepristrasnosti i trgovinom uticaja.
CEPRIS, lako se zalaže za demokratsko društvo i podelu vlasti, grubo krši svoje načelo.

Naime, sudija Majić je istovemeno sudija, član UO CEPRIS-a, ali je i član PROglasa, političke organizacije koja zagovara prelaznu Vladu, što znači da Majić pored sudske vlasti očigledno želi da participira i u izvršnoj vlasti i vodi državu.

Dalje, javnost opravdano može da postavi pitanje da li je recimo član CEPRIS-a i predsednik Upravnog odbora Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, Radovan Lazić uticao na javnu tužiteljku Osnovnog javnog tužilaštva, Biljanu Mićanović, koja je naložila policiji da utvrdi ko su poljoprivrednici koji su parkirali traktore kod Pionirskog parka, a da istovremeno nije dala nalog da se utvrdi koje te iste traktore razbijao.
lako se CEPRIS trudi da se javnosti prikaže da je demokratska organizacija koja se zalaže za vladavinu prava i sistem podele vlasti, više joj priliči latinska sentenca Ubi iudicat, qui accusat, vis, non lex valet!
Jer kako drugačije objasniti u istom košu donacije iz inostranstva, mogućnost davanja poklona i isprepletanu hobotnicu koju čine advokati, sudije i tužioci, koji su pritom aktivni učesnici u političkom životu Srbije, učestvuju u blokadama i organizaciji štrajkova u pravosuđu i koje isključivo zanima preuzimanje vlasti i vodenje čitave države.

BONUS VIDEO