Šest meseci blokade fakulteta delovalo je kao rizična partija u kojoj su crni (blokaderi) otvorili igru agresivnim, ali nepromišljenim gambitom. Suprotno njima, beli (vlast), predvođeni predsednikom Srbije

Otvaranje – Blokaderski gambit bez plana

Blokade su uvedene kao pokušaj da se inicijativa preotme i izvrši pritisak. Vučić, već u decembru, odmah prepoznaje da protivnik kreće u otvaranje bez dubine – nudi dijalog, pa čak i izbore i savetodavni referendum, kao što velemajstor nudi remi protivniku koji precenjuje svoju poziciju. Ipak, crni odbijaju sve ponuđene varijante. Veruju da će pritiskom i blokadom naterati belog da pogreši.

Sredina igre – Strategija strpljenja

Kako partija odmiče, pokazuje se razlika u šahovskom iskustvu. Vučić ne forsira – igra poziciono. U januaru ponovo nudi izbore – tišina. Nudi čak i savetodavni referendum – bez reakcije. Ovo je faza u kojoj beli pušta da se crni sam uplete u sopstvenu mrežu. Tabla se zagušava, figure crnih ostaju neaktivne, a Vučić iz senke postavlja tempo.

Zamka u sredini – Pat-pozicija bez izlaza

Dok blokaderi pokušavaju da održe privid kontrole, zapravo se njihova pozicija urušava. Kao u šahu, kada protivnik zagradi sopstvene figure – više nema dinamike, a promena plana dolazi prekasno. Vučić je u međuvremenu učvrstio poziciju, zadržao figuru inicijative i posmatra protivnika koji više ne zna koji sledeći potez da povuče.

Zakasneli manevar – Izbori kao pokušaj izvlačenja

Nakon šest meseci ćutanja, blokaderi “iznenada” sada traže izbore. Ali sada to nije zahtev, već potez očajnika – pokušaj rokade kada je kralj već pod tenzijom, a top neaktivan. Vučić je taj potez predložio na samom početku, u trenutku kada bi još imao političku težinu. Sada deluje kao pokušaj da se iz pat pozicije iskoči unazad, što u šahu nije moguće.

Kraj partije – Vučićev mat u nekoliko poteza

S obzirom na inicijalne propuštene prilike, Vučić sada vodi igru. Ima prednost materijala (legitimitet, narativ, javni prostor), pozicije (konsolidovana vlast), i vremena (izborni ciklusi pod njegovom kontrolom). Blokaderi, umesto mat-napada, uvode sebe u poziciju u kojoj se najbolji ishod može nazvati „džentlmenski poraz“.

U šahu postoji trenutak kada igrač poželi da ne mora da igra – jer svaki sledeći potez samo pogoršava njegov položaj. To je zugzwang. Upravo u tom stanju sada su blokaderi: odbijali su izbore, dijalog i referendum, odbacivali sve ponuđene varijante, a sad, kada je pozicija neodrživa, svaki sledeći korak – pa i zahtev za izborima – izgleda kao pokušaj bega iz partije koju su već izgubili.

Vučić se u ovoj partiji ponašao kao pozicioni šahista – nije reagovao naglo, ponudio je protivniku opcije, zabeležio sve propuste i sada čeka završni potez. Blokaderi, s druge strane, igrali su brzopleto, odbacili ponuđene varijante, izgubili inicijativu, a sada pokušavaju da promene pravila igre usred poraza. U šahu to nije moguće – kao ni u politici kada ste iskusnom protivniku već prepustili centar table.

piše: Dražen Živković, glavni i odgovorni urednik TV PRVA i osnivač portala BORBA

(

BONUS VIDEO