Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika zabranjeno je da se 48 časova pre dana glasanja i na dan glasanja do zatvaranja biračkih mesta u medijima i na javnim skupovima objavljuju procene rezultata izbora, javno predstavljaju kandidati na izborima za narodne poslanike i njihovi izborni programi i pozivaju birači da glasaju, odnosno da ne glasaju za određene izborne liste.

Sa druge strane, kampanja na društvenim mrežama nije regulisana zakonom i ne podleže nikakvim sankcijama ni tokom izborne tišine.

Kolike su kazne za kršenje predizborne tišine?

Zakonom je predviđeno da se novčanom kaznom od 100.000 do 600.000 dinara kazni pravno lice koje 48 časova pre dana glasanja i na dan glasanja do zatvaranja biračkih mesta u medijima i na javnim skupovima objavi procenu rezultata izbora, javno predstavlja kandidate na izborima i njihove izborne programe i poziva birače da glasaju, odnosno ne glasaju za određene izborne liste.

Za isti prekršaj izriče se novčana kazna od 50.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u mediju, dok je za isti prekršaj kazna za fizičko lice od 10.000 do 40.000 dinara. 

Krivična odgovornost

Krivična odgovornost za dela protiv izbornog prava predstavlja ključni mehanizam zaštite regularnosti i pravičnosti izbornog procesa. Zakon jasno definiše niz krivičnih dela koja se mogu dogoditi tokom izborne kampanje i samog sprovođenja izbora, sa ciljem da se obezbedi pošteno kandidovanje, glasanje i prebrojavanje glasova. Od povrede prava kandidovanja i glasanja, preko mita i zloupotrebe prava glasanja, do falsifikovanja rezultata i sprečavanja glasanja – sve ovo je strogo kažnjivo kako bi se očuvala demokratija i poverenje građana u izborni sistem.

Za povredu prava kandidovanja poropisana je kazna do jedne godine zatvora. Naime, svako ko na nezakonit ili protivpravan način spreči ili ometa pravo kandidovanja na izborima, preti mu da bude kažnjen novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Za povredu prava glasanja preti takođe kazna do jedne godine zavora. Naime, onaj koji, sa namerom da onemogući drugu osobu u ostvarivanju prava glasanja, protivzakonito ne upiše tu osobu u spisak glasača, izbriše je iz spiska ili je na drugi način omete da glasa, biće kažnjen novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.  Takođe, ko drugog prisili silom ili pretnjom da na izborima glasa ili ne glasa, ili da glasa za ili protiv određenog kandidata ili predloga, kazniće se zatvorom u trajanju od tri meseca do tri godine.

Za davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem propisana je takođe zavorska kazna. Ko drugome nudi, daje, obeća nagradu, poklon ili kakvu drugu korist da na izborima glasa ili ne glasa ili da glasa u korist ili protiv određenog lica odnosno predloga, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine. Istom kaznom kazniće se i onaj ko zahteva ili primi poklon ili kakvu drugu korist da na izborima glasa ili ne glasa ili da glasa u korist ili protiv određenog lica odnosno predloga. Ako opisano delo učini član biračkog odbora ili drugo lice u vršenju dužnosti u vezi sa glasanjem, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina, a poklon ili druga korist oduzeće se.

Povodom zloupotrebe prava glasanja takđe preti zatvorska kazna. Naime, onaj ko na izborima glasa umesto drugog lica pod njegovim imenom ili na istom glasanju glasa više od jedanput ili koristi više od jednog glasačkog listića,kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine a član biračkog odbora koji omogući drugome da izvrši to delo iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

Strogo je zabranjeno sastavljanje netačnih biračkih spiskova. Onaj ko sa ciljem uticanja na izborni rezultat sačini netačan birački spisak, preti mu novčana kaznom ili zatvor do tri godine.

Povodom sprečavanje održavanja glasanja kazna ide do 3 godine zatvora. Naime, onaj ko silom, pretnjom ili na drugi protivpravan način spreči održavanje glasanja na biračkom mestu, preti mu zatvor do 3 godine. Ko izazove nerede na biračkom mestu zbog kojih se glasanje prekine, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do 2 godine.

Za povredu tajnosti glasanja preti kazna novčana ili zatvorska kazna. Oni koji povrede tajnost glasanja na izborima ili referendumu, biće kažnjeni novčanom kaznom ili zatvorom do 6 meseci. Međutim, ukoliko isto učini član biračkog odbora ili lice koje vrši dužnost vezanu za glasanje, kazna može biti zatvor do 2 godine.

Za falsifikovanje rezultata glasanja kazna ide do pet godina zavora. Naime, član organa za sprovođenje izbora ili drugo lice koje vrši dužnosti u vezi sa glasanjima, koje promeni broj glasačkih listića ili glasova pri prebrojavanju ili objavi neistinit rezultat, preti mu zatvor od šest meseci do pet godina.

Strogao je zabranjeno i  uništavanje dokumenata o glasanju za šta je propisana i moguća zatvorska kazna. Onaj ko uništi, ošteti, oduzme ili sakrije glasački listić ili drugi dokument vezan za glasanje na izborima ili referendumu, može biti kažnjen novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Član biračkog odbora ili lice u vezi sa glasanjima, za isto delo može biti kažnjen zatvorom od tri meseca do tri godine.

Međutim, osim krivičnih dela koja su u neposrednoj vezi sa izbornim pravom iz glave XV krivičnog zakonika u samom Zakoniku postoji još jedna grupa određenih krivičnih dela koja je u posrednoj vezi sa izbornim pravom. Naime to su krivična dela za koja se smatra da mogu da utičati na regularnost izborne kampanje i procesa.

Među ovom krvičnim delima je i uništenje i oštećenje tuđe stvari, za koju preti ne samo novčana kazna već i zatvora do 6 mesesi.

Za nasilničko ponašanje, odnosno vređanje, zlostavalje drugog, vršenjem nasilja drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir, preti mu kazna do 3 godine zatvora.

Novčana kazna ili zatvorska kaz do jedne godine preti onima koji nevolašćeno prikupljaju lične podatke, obrađuju...

Takođe, novčana kazna ili kazna do jedne godine zatvora, preti i onome ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica.