Predsednik Aleksandar Vučić gostovao je večeras u emisiji "Hit Tvit" na televiziji Pink.

Vučić je na početku emisije istakao da je Srbija stabilna uprkos brojnim izazovima i poručio građanima da mogu mirno da planiraju letovanja.

Naglasio je da država ostaje posvećena očuvanju mira, ali da će odlučno reagovati na svaku pretnju, posebno kada je reč o situaciji na Kosovu i Metohiji.

- Srbija je bolja nego ja, i ljudi mogu da idu na letovanje. Ja bih voleo da idu u Srbiju, a ko voli da ide na more  naravno, neka ide da uživa.

Veći problem od blokada - teror Aljbina Kurtija

-Mislim da je važno... Naravno da imamo problema. Vi ste mislili na blokade, blokadere i te probleme, ali mi imamo mnogo veće probleme od njih.

- Od ponašanja Aljbina Kurtija na Kosovu i Metohiji –hapšenja naših ljudi, progona, proterivanja. Poslednje hapšenje Igora Popovića pokazuje da je on u potpunosti izgubio razum. Aljbin Kurti je izgubio razum i želi da izazove incidente i sukobe na Zapadnom Balkanu.

- Mi smo obavestili sve naše partnere, a obavestićemo i sve naše prijatelje. To može da ima nesagledive posledice, ali uvek ćemo se boriti da sačuvamo mir i stabilnost. Ipak, reagovaćemo veoma, veoma tvrdo i snažno, jer ovaj teror u nekom trenutku mora da stane.

"Globalne krize utiču i na Srbiju"

- Moje brige su, naravno, i ukrajinsko-ruski sukob nećemo, pa nismo ni jedni ni drugi, ali to, naravno, utiče na nas. Ljudi misle da poplave, migrantska kriza, govorimo još od 2014. godine, korona, ukrajinski sukob ili izraelsko-iranski sukob – da to na nas ništa ne utiče.

- Ljudi bi želeli da sve ide jednako dobro, da možemo da radimo manje, a zarađujemo više. I da budemo potpuno fer  to svi očekuju. Nije to uvek jednostavno, nije to uvek lako, ali smo uspevali  i balansiranjem, i ozbiljnim političkim pristupom, velikom odgovornošću, trudom, radom ogromnog broja ljudi, saradnika, prijatelja – da sačuvamo zemlju i da nam Srbija uvek bude nekako ukotvljena u mirnu luku.

"Građanskog rata neće biti!"

- Tako da, po tom pitanju imam mnogo briga. A što se tiče ovih drugih stvari, za mene je najvažnije da kažem građanima Srbije  pomalo mi je neverovatno da sam video da deo ljudi ima tu vrstu sumnje ili neku vrstu straha. Ne baš straha  više strepnje, a to je da će biti nekakvog građanskog rata, da će biti nekakvog građanskog sukoba u Srbiji. Neće ih biti. I hoću ljudima da kažem da ćemo se izboriti za stabilnost.

- Od samog početka, kada je sve to krenulo, mnogi ljudi koji su bliski nama, koji su uz vladu, uz državu, nisu hteli nigde i ni na koji način da pohvale bilo šta što bismo učinili  jer nikada nismo dovoljno intervenisali, nikada nismo dovoljno zaštitili državu.

Briga o svim građanima, uključujući i blokadere

- Moramo da brinemo kao država o svima  i o blokaderima i o njihovim porodicama  ma koliko ludosti i protivzakonitih radnji činili. U skladu sa pravom, normama i sve po zakonu, ali opet moramo da brinemo o njima. I zato sam veliki deo njih i pomilovao, i oslobodio daljeg krivičnog gonjenja. Neki od njih su patinaši, neki kriminalci, neki su čak i kriminalci takvog tipa da mi je žao što sam tu grešku ili taj potez učinio.

- Na primer, ona dekanka u Nišu koja je gonjena za kriminal, nije gonjena za huliganizam ili neko drugo delo. Jeste, stvari su oborili, je l’ tako? Ja sam je u stvari oslobodio od bilo kakvog nastavka krivičnog gonjenja. Tako je. I to je u skladu sa zakonom, ali tu sam napravio veliku grešku.

Odluka o nenasilnom pristupu i izbegavanje tenzija

- Ali želeo sam samo ljudima da kažem u svakom trenutku merimo. Mi smo, recimo, sinoć kao država mogli s lakoćom da intervenišemo na svakom mestu. Stotinu dvadeset ljudi je maltretiralo sve ljude u zapadnoj Srbiji, u Užicu. Sto dvadeset blokadera, agresivnih, bahatih, arogantnih, oni koji su tukli i napadali policiju. Imali smo spremne jedinice, bukvalno ni minut nam nije bio potreban da ih sklonimo sa puta. Nismo reagovali, zato što smo želeli da niko ne bude povređen, jer smo videli u kakvom stanju su – koliko je ko popio i koliko je ko... nemojte da se čudite, nisam ništa pretvorio. To je uobičajeno, to je normalno, ništa strašno to nije.

- Posle izvesnog vremena tu dođu ljudi različitog profila, a uvek ima i onih koji bi da prave incidente. Ovde ne pričam isključivo o političkim protivnicima, već o ljudima koji se uvek nađu u takvim prilikama. Da izazovemo takvo nešto opet, da povredite jedno petoricu, desetoricu čemu to? Pustite ih.

- Sklonili su se u Beogradu, njih je na mostu bilo maksimalno osamsto i nešto, u onoj šetnji ih je bilo više, neka bude da ih je bilo 1600, a onda su se ljudi pristojno isklonili, nisu hteli da blokiraju most. Ostalo ih je osamsto, pa se to smanjivalo do 500. Tako da smo u svakom trenutku mogli da ih sklonimo. I opet nismo doneli tu odluku.

- I sad ja znam da će ljudi da kažu: „A što niste?“ A reći ću vam zašto – zato što sam brinuo o svakom tom dečaku i devojci, blokaderima. Zato što nisam želeo da ih hapsimo pre nego što naprave neko veće nasilje. Zamolili bismo ih negde oko 11–12 da se sklone. Ne bi bilo potrebe da upotrebljavamo silu. Ali morate da brinete o svima. I uspeli smo da izbegnemo takvu vrstu tenzija i da sačuvamo Srbiju u miru.

- Ja znam i ko mi je majka i ko mi je otac bolje nego oni. Ne mislite valjda da će oni meni da objasne da mi otac nije otac i da mi majka nije majka. I kakva su mi deca, i kakav mi je brat, ili bilo šta drugo. Pa to sad znaju oni bolje nego ja. Bezveze je to. Ne, ne mislim na istinitost tih tvrdnji, nego na energiju i želju da vi budete poniženi, a istovremeno da bude urušeno sve ono što radite.

- Hvala vam na nečemu što je fer kao pitanje, pošto skoro niko neće ni da mi kaže „gde si“ i „kako si“, svima je samo nešto da mi učine, ali u stvari se uvek ispostavi da je obrnuto. Ali to je valjda moj posao i to se podrazumeva.

Izbori su presudni za budućnost

- Nešto drugo hoću da vam kažem. Hoću da kažem nešto za nauk svim našim građanima jer sam ja iskusan političar, politički veteran. Iako bi neko rekao da nisam u velikim godinama za političara, jesam  zaista jesam. A ističe mi ovaj mandat za godinu i po dana, kao predsedniku Republike, i hoću ljudima u Srbiji nešto da kažem.

- Izbori su strašno važni, svaki izbori. Mnogo važniji nego što ljudi u Srbiji misle. Ja ću vam navesti sada neke primere koje vam ranije nisam navodio. Danas mi je palo na pamet. Čitajući ponovo Taleba, setio sam se toga.

- Vidite, Filadelfija je krajem 18. veka bila najveći, najvažniji i glavni grad Amerike. Ne znam da li ste znali prvo je bio Njujork, pa Filadelfija, pa tek onda Vašington. Filadelfija je krajem 18. veka kao središte tekstilne industrije bila najbogatija i imala je, nešto kasnije, dva miliona stanovnika. Danas ima milion i šest stotina hiljada  mnogo manje nego tada. Bila je ubedljivo najveća i najjača, najveći industrijski centar. Gde je danas Filadelfija? Mnogo daleko od najvećih i najmoćnijih centara Amerike, a kamoli sveta.

- Baltimor? Početkom 19. veka železnica je kretala upravo iz Baltimora ka Ohaju, jer su pravili prve železare u okolini Klivlenda. Ceo Merilend je bio razvijen, čak i Delaver, sa DuPontom i ostalima. Gde su sada? Nigde.

- Rim? Imao je milion i dvesta hiljada stanovnika u prvom veku nove ere. Za samo dva veka imao je deset puta manje. Moć nije večna. Sve se gubi kada se naprave pogrešni koraci prilikom izbora. To ljudi moraju da razumeju. Ja sam vam to nekoliko puta govorio ovde, ali me niko pažljivo po tom pitanju nije slušao. Valjda ljudi više vole da slušaju kada nekoga vređam. Neću nikome ime da pomenem. Hoću da govorim na drugačiji način.

Primer UAE kao pouka za Srbiju

- Uvek sam uzimao primer Ujedinjenih Arapskih Emirata. Pre 50 godina ta zemlja je formirana  pre 52 godine, tačnije. Kada je formirana, bila je veoma siromašna. Sastavljena od sedam emirata. Tada je stari Bin Zajed, čovek koji je rodio, porodio i stvorio tu zemlju, uredio je do određene granice. Onda je njegov sin, šeik Mohamed, danas podigao zemlju do neslućenih visina. Danas je jedan od najmoćnijih svetskih lidera  u prvih pet ili šest najmoćnijih uopšte. Mnogo moćniji od mnogih zapadnoevropskih lidera koji su umislili da su strašno moćni.

- Dakle, oni nisu imali ništa. Neke severnoafričke zemlje danas imaju pet puta više nafte nego Emirati. Pogledajte kako izgledaju Dubai, Abu Dabi, Šarža ili bilo koje drugo mesto a pogledajte kako izgledaju te druge zemlje koje su razorene, uništene, u međusobnim sukobima, plemenskim ratovima, spoljnim intervencijama i svime drugim.

- Ovi ljudi čuvaju svoj mir, čuvaju svoju stabilnost, a zemlja im na neverovatan način napreduje. Setio sam se ovoga jer je šeik Mohamed pre tri dana iznenada došao u posetu Srbiji. Iako sam nedavno bio u Abu Dabiju, imao je regionalnu turneju i rešio je da opet dođe u Beograd.

- Prolazili smo preko Gazele i išli u Beograd na vodi da obiđemo lokaciju. Gledali smo i Kulu, i ceo Beograd na vodi. Rekao sam mu: „Sećaš se, ovo je bio moj san“, a on mi je rekao: „Ja sam ti rekao da ću da pomognem i da ću dati sve od sebe.“ Vaša visost  rekao sam  učinila je da to postane java. I učinilo mi se da sam video najiskreniju emociju kod njega kada mi je rekao: „To niko ne može da ti oduzme.“

- Jer Beograd na vodi je danas glavna atrakcija u Beogradu, šta god ko govorio i kako god ko govorio. A to je samo jedna sitnica. Ja ću kasnije pokazati šta je sve potrebno i zašto je sve potrebno da se uradi. I hoću da to ljudi vide.

- Jer kada sve to govorim, ne govorim to zbog Aleksandra Vučića. Nije to u pitanju. U pitanju je naša zemlja. U pitanju su naši građani.

O spoljnim uticajima i obojenoj revoluciji

- Nije samo pitanje da li ćete nekome da izlazite u susret. Ne zaboravite da sam i nudio izbore i referendum o svom opstanku na dužnosti predsednika. Sve su odbijali, govorili da su izdajnici oni koji to prihvate. Ja sam tada već video da se suočavamo sa obojenom revolucijom. Već tada. I znao sam da je to sve spolja orkestrirano, organizovano, plaćeno.

- Pitajte, recimo ništa posebno, nenaglašeno  koliko je Dojče vele imao takozvanih „workshopova“, radionica, u poslednjih šest meseci u Srbiji? Pitajte koliko je specijalaca iz Avganistana, Irske, Engleske, onih iz Iraka... ne mislim na Arape iz Iraka, nego na one koji su obavljali dužnosti u Iraku i Avganistanu  šta su radili u Beogradu u poslednjih šest meseci?

- Znate li koliko ih je bilo? Pa nije bilo jedan, nije bilo ni deset, nije bilo ni sto – nego ih je bilo na stotine. Samo hoću da to ljudi u Srbiji znaju, jer mi uvek potcenjujemo taj uticaj spolja. Za nas je on nevidljiv i nama to izgleda kao neko preterivanje. A nije preterivanje.

Manipulacije, istraživanja i spin

- Kao što ste mogli da vidite, čak i ovo kad pričate o istraživanjima javnog mnjenja  ako ih plaća Westminster fondacija, a plaćate firmi sa jednim zaposlenim, znači da ih ne plaćate zbog istraživanja, već zbog nečeg drugog. Dakle, o čemu se radi? Kada toliko novca ulazi, onda je teško to videti.

- Sećate se kada je ubijeno 16 radnika RTS-a? Ovde se pričalo samo o tome da li je Milanović prekršio neku naredbu ili nije. Nikada niko nije rekao i nikada niko nije želeo da kaže: „NATO ih je pobio.“ Ne Milanović, NATO ih je pobio. Moja majka je te noći bila tamo. Raketa je pala 10 metara od nje i odletela. Mislim da je i Marija Mitrović bila s njom te večeri u redakciji  isto je preživela. Da su bile bliže masteru, poginule bi. Tako to ide.

- Mi ne razumemo spoljne uticaje i uvek ih potcenjujemo. A oni su u ovom slučaju bili ogromni. Pa nemojte, ljudi, setite se  putovali su peške, plivali, leteli, skakali, pa na biciklima, pa na trotinetima, pa u kombijima, pa u ko zna čemu sve do Brisela, Strazbura. Pa ih primi gradonačelnik Beča, pa primi gradonačelnik Ulma, pa ovaj, pa onaj... Pa to tako ide, je l’ da?

- Pa ko to plaća? Ajde samo izračunajte hranu – za 5.000 ljudi po 30 evra dnevno. Bilo ih je i više. Samo to je 150.000 evra dnevno. Pa računajte puta 30 dana i videćete koliko je to. Vidite kako to ide.

Izbori će biti raspisani – ali u skladu sa državnim interesom

- U ručnicima „obojenih revolucija“ kažu to nije samo to što ste vi napomenuli, to je ceo korpus argumenata. Samo da govorim konkretno: izbori će biti raspisani u skladu sa zakonom, ali ne u trenutku kada to odgovara nekoj političkoj partiji ili nečijim partikularnim interesima, već kada to bude odgovaralo državi Srbiji.

- Mi sada imamo Ekspo. Moramo da guramo stvari napred. Moramo da završimo sve to. A onda videćemo.

- Oni su favoriti. Ja to stvarno mislim. Oni su favoriti. Zašto bi ljudi s lakoćom glasali, posle 13, 14 ili 15 godina, za nekoga? Mnogo je teško. Mnogo je teško ostati nekome veran 15 ili više godina. Tražite razlog, dovoljno jak razlog da pređete na drugu stranu. Ja ljudima ne mogu da ponudim neku novu emociju. Niti to možemo mi. Mogu da ponudim rezultate. Njihove i naše. Mogu da pokažem.

- I mogu da vam pokažem zašto su se za tu taktiku opredelili  da vidite da nikada nisu ni razmišljali o izborima. Jeste li primetili jednu stvar? Mislim da niste. Iako vi pažljivo gledate i vodite računa o detaljima.

- Kažu sve su uradili kako treba. Radila je firma sa jednim zaposlenim, kažu: „Oni će da dobiju 54%, blokade i blokaderi. Mi ćemo da dobijemo oko 43%, ako se ne varam.“ Tako nešto. Prvo, iznenađen sam da ćemo toliko da dobijemo, jer ranije nismo toliko dobijali. Ta ista firma je pre tri meseca radila  tada su oni imali 65%.

"Plate porasle sa 329 na 932 evra, kurs stabilan već 13 godina"

- Sada je to sve tačno. Ako mi dozvolite, imam mogućnost da pokažem nešto gledaocima. Ovo su rezultati blokadera dok su bili na vlasti. I sad će mi neko reći  pa nisu svi oni bili na vlasti. Pa nisu svi, ali 90% njih jeste. Parandilović je novi, ali on je već prešao URU i u Crnu Goru da se bavi i nekim drugim stvarima.

- Plata je tada bila 329 evra. Molim vas, slobodno pogledajte. Evo ja gledam na ekranu, da ne bih okretao leđa. Meni je ovaj ekran daleko, zato ga ne vidim, izvinjavam se. Nama je izmerena plata poslednji put u aprilu prosečno 932 evra. Pričamo o evrima, sve vreme govorimo o stabilnom kursu koji nikada nismo imali do 2012. godine. Nikada u istoriji Srbije Srbija nije imala stabilan kurs na duži vremenski period, a sada ga ima već 13 godina zaredom, što mnogi neće da pokažu niti žele da saopšte javnosti.

- Dakle, sa 329 na prosečnu platu od 932 evra. Pri tome, na Vračaru je prosečna plata odavno preko 1.550 evra, kao i u nekim drugim beogradskim opštinama. To, naravno, govori i o našim problemima, jer ćemo morati posebno da uložimo mnogo više u nerazvijena područja, naročito u centralnoj Srbiji, kao i na jugu, jugoistoku i jugozapadu.

Inflacija 100%, ali životni standard realno viši za 50%

Reći ćete mi postoji inflacija. Postoji, i u ovom periodu ona je ukupno negde oko 96%. Da kažemo da je 100%. Dakle, ako hoćete da kažete da je to realno 660 evra pogledajte koliko vam je bolji životni standard, za nekih 50% objektivno bolji nego što je bio 2012. godine.

Nezaposlenost pala sa 25,9% na 9,1%

- Neću da govorim o tome da je tada stopa nezaposlenosti bila 25,9%. Danas je 9,1% najniža nezaposlenost u istoriji Srbije.

- U vreme blokadera, kada sam postao predsednik Vlade a oni će vam reći: „Pa ne, 2012. nije bilo tako loše“ pa jeste. Dinkić je tada morao, kao ministar finansija, da uzme odmah 2 ili 3 milijarde evra da bismo mogli da isplatimo plate i penzije.

Javni dug pao sa 79% na 44,3% BDP-a

Kada sam postao predsednik Vlade, javni dug je bio 79% BDP-a. Danas je – da bi ljudi znali koliko smo nezaduženi i koliko smo bolji i od Nemaca, i od Francuza, i od Italijana  svega 44,3%. Od svih smo bolji po ovom parametru.

Penzije sa 202 evra porasle na 465 evra

- Prosečna penzija u to vreme bila je 202 evra. Danas je 426 evra  ali to nije sve. Mi sada idemo na veliko povećanje penzija. Samo da ljudi razumeju: ako idemo na 8–9% povećanje penzija, to je još oko 40 evra. Znači, penzija će ići na oko 465 evra. Pogledajte koliko je to više  i zato će penzioneri dobijati sve više, jer penzije nisu pratile rast plata onako kako je trebalo.

Minimalac porastao sa 153 na 550 evra

- Minimalac je možda najveća razlika, i to pokazuje kakvu su brigu blokaderi vodili o ljudima koji najteže žive o spremačicama i radnicima sa najnižim primanjima. Danas imamo svega 90.000 ljudi na minimalcu, a u njihovo vreme imali smo 450.000 ljudi na minimalcu. Danas imamo 500.000 ljudi više zaposlenih  i to formalno nego tada.

- A tada je minimalac bio 153 evra. Od 1. januara minimalac u Srbiji biće 550 evra. Dakle, svaki radnik će najmanje primiti 550 evra od svog poslodavca.

"Državni novac danas ide narodu, ne u privatne džepove"

- Samo da vidite razliku između onoga što su činili oni i onoga što se danas radi. Jer ljudi često kažu: „To su državne pare, narodne pare.“ Pa naravno da jesu. Pa i u njihovo vreme su bile državne i narodne pare  ali su uglavnom završavale u njihovim džepovima. A sada se daju narodu. Sada se gradi. Sada se radi.

- Pokazaću i neke druge stvari. Ovo je samo jedan deo. I zbog svega ovoga – zbog svih ovih rezultata to je prva tačka u onome što su radili sve vreme. Obratite pažnju na metodologiju kako deluju platforme, medijske i na društvenim mrežama šta su im najvažniji ciljevi i zadaci.

O tužiocima i sudijama koji rade za strane interese

- Ovi tužioci koji rade za neke druge sile, a ne za svoju zemlju i za svoj narod... Pošto mislite da se plašim da to kažem  ja sam narodni čovek, ja nemam problem s tim. I za njih sam se borio uvek. Uvek sam se borio za njih. Čuvao ih od svakovrsnih uticaja  medijskih, političkih, svakakvih. Od svih koji su ih napadali na sve moguće načine. A sada vam kažem  toliko mi je odvratno to što rade.

- I oni, a i sudije  neki od njih. Imam mnogo časnih sudija. Skidam kapu. Sudijama Osnovnog suda u Užicu, za razliku od sudija Višeg suda u Užicu i tako dalje. Ne zbog toga što se meni nešto sviđa ili ne sviđa  kao što je to slučaj kod blokadera  već zato što se neko držao pravde. Pre svega pravde, pa onda prava.

- Nema pravde ako vi kažete da je u redu to što sam dao pomilovanje ili aboliciju za 12 ljudi koji su povratnici i koji su nastavili da čine krivična dela čak i posle akta milosrđa koji sam doneo. A da se nijednog trenutka ne zapitate jel fer da držimo četiri i po meseca u zatvoru nekoga ko je učestvovao samo u uličnoj tuči, ko je, otprilike, branio svoju kuću? Ništa više od toga. Je l’ to fer?

Slučaj devojčice, posledice nepravednog progona

- A kakvi ste to ljudi, pa vam to ne padne na pamet? Kakvi ste to ljudi  doveli ste jednu devojčicu dotle da poželi da se ubije. Do toga ste je doveli.

- Ja sam rekao Suzani da mi pripremi papire da idu na komisiju, da se sve proveri za pomilovanje, da se dobiju sva stručna mišljenja. Neću da izgovaram ime te devojčice, ali ja znam i njeno ime, i ime majke i sve ostalo. Majka je skoro zaplakala: „Hoće li moje dete biti slobodno?“ Dete je ušlo u pakao, htelo je da se ubije, ničim izazvana krivica.

- Zamislite da je to vaše dete. Ja sam zamislio zamislite da moja Milica vozi, a ne vozi, žensko dete, i da joj se to dogodi, i da je neko goni za pokušaj ubistva. A kakvi ste vi to zlikovci? Ko si ti da izmisliš pokušaj ubistva? Dete je zamalo bilo ubijeno na tom mestu, bežalo je, sklanjalo glavu kako je znalo i umelo. Što se praviš gluv, što se praviš slep da to ne znaš? Nego iz straha za svoju zadnjicu donosiš takvu odluku.

O ličnoj odgovornosti i spremnosti na napade

- Ja sam tu da štitim narod i od takvih bezobzirnih ljudi koji štite samo sebe. I baš me briga šta će ko da mi kaže. I baš me briga koliko će laži o meni da objave. I baš me briga koliko puta će da dolaze ispred Predsedništva, na ovo ili na ono.

- Da li vas to neće pokolebati u namerama koje imate? A ne, baš me briga šta jedan deo biračkog tela misli o Predsedništvu. Mene brine šta svaki čovek misli. Ali da vam kažem  ako ja radim svoj posao, ako mi je savest čista, ako sam pošten i odgovoran, i ako znam da sam uradio nešto što je pravično, da je pravda zadovoljena  ja sam najsrećniji na svetu. Da sam jednu nepravdu ispravio.

O Evropi, slabostima sistema i lajk kao mera vrednosti

- Danas je sve drugačije u svetu. Zašto Evropa, na čijem se putu mi nalazimo i ne mislim da imamo bolji put, da bude jasno  zašto nije dovoljno uspešna? Zašto šef JP Morgana kaže: „Ej ljudi, probudite se! Imali ste nekada 90% BDP-a Amerike, danas imate 65%. Propadate, pravite se da to ne vidite.“ Reći ću vam zašto.

- Zato što ljudi u Evropi reaguju na signale koje dobijaju samo od javnosti  a misle da je javnost ono što piše na društvenim mrežama. I oni meni neredko kažu: „Pa mi ne možemo da radimo ništa protiv Kurtija, zato što nas njegovi botovi napadaju u komentarima, na različitim jezicima.“ Ja počnem da se smejem, ne verujem šta mi ljudi pričaju. Ljudi, jeste vi ozbiljni? Jeste li svesni šta govorite? E, to vam je tako.

Opasnost od poluobrazovanosti

- D vam kažem u čemu je suštinski problem? Nikad na ovakav način nisam govorio. Nije problem u onima koji nisu pročitali nijednu knjigu. Problem je u onima koji su pročitali jednu knjigu.

- Taj koji nije pročitao nijednu knjigu on neće da se pravi da zna vaš posao bolje od vas. Ali onaj koji je pročitao jednu knjigu on će na osnovu pola sata dnevno na internetu, čitajući razne gluposti, da misli da je posisao svu pamet ovog sveta i da soli pamet svakome ko svoj posao radi maestralno, vrhunski ili makar mnogo bolje od većine drugih.

Zato što je bezobrazluk i broj lajkova postao mera nečije vrednosti, a ne znanje.

O brizi roditelja i patnji dece blokirane na putu

- Sad zamislite vi brigu tih roditelja. Zamislite brigu roditelja čija deca kasne 3,5–4 sata. Ili čak 4,5 sata. Čekaju ih u Novom Sadu. Znaju da je dalek put i dalje. Okej, napravili smo od Požege auto-put, pa je sada mnogo bliže. A svejedno  to je i dalje dalek put. Autobus je, nije automobil. A deca čekaju.

- Ma baš ih briga. Baš ih briga i za decu. Govorite iz ugla roditelja, ali gledajte iz ugla te dece. Ta deca se vraćaju sa dugog puta. Žedni, gladni. Bez racionalnog objašnjenja. Ta deca nisu imala ni toalet. Nisu imala ni dovoljno vode. Donosili su im i davali drugi ljudi  iza automobila, iza policije, civili i ostali da bi mogli da piju.

Policija deluje promišljeno, ali odlučno kada mora

- Dakle, svuda se trudimo da sve zaštitimo. Da zaštitimo i te ljude koji blokiraju. Ma koliko bahati, arogantni. Ma koliko se kriminalom bavili dok to rade. Da ih sačuvamo, da ih zaštitimo. Doći će pamet u glavu u nekom trenutku. Razumeće da to ne može da se radi.

- Ali u nekom trenutku policija radi svoj posao. I radiće ga uvek dobro. Kada policija odluči da je svrsishodno da interveniše  intervenisaće. Kada proceni da bi intervencija bila kontraproduktivna i da bi bilo povređenih  tada neće intervenisati.

- Videli ste i onaj dan  oni su došli sa motkama, tukli policajce. I onda imate onog anesteziologa koji se hvali time što je motkom tukao policajce. Zamislite priveli su ga! Imate mnoge koji su začuđeni što su ga priveli.

- Da vam kažem nešto  ali iskreno  zapanjeni su. Naravno. Zbog onih emocija o kojima sam govorio, koje su razvijane, i zbog onoga što sam rekao  kada neko pročita jednu knjigu, misli da sve zna  iskreno su zapanjeni.

- Vi pogledajte, nemojte se ljutiti što ću to reći  najveći broj pregleda na internetu imaju ludaci. Od Milovana Brkića do Dejana Lučića. Ekstremni? Nisu ekstremni  ludaci. Čisti ludaci. A Milovan Brkić nije samo čist ludak, on je i pokvarenjak i lažov.

- I takvih koliko god hoćete ima ih. Oni vam imaju najveći broj pregleda. Ljudi misle da su spoznali nešto posebno. Neko je lud  to ne znači da nije uverljiv Ali šta vredi? Da ja sada razgovaram s nekim o Darvinovoj teoriji... Da razgovaram o tome da li je Zemlja ravna ploča  stvarno ne mogu. I ne mogu da se ljutim. I ne mogu da se dodvoravam.

O autobusu punom dece kod Užica

Blokaderi u Užicu maltretirali su juče decu koja su se u punom autobusu vraćala s mora, a tu informaciju potvrdio je i ujak jednog dečaka.

- Na izborima u Novom Sadu će proći gore nego na prošlim. Kao i u Beogradu. Razlog je bio bizaran za prekid blokada u Užicu, ali ovo se dogodilo jer sve njihove kriminalne radnje, trudimo se da smanjimo da ljudi manje pate, i policija uvek odvodi i napred i pozadi, ali ne možemo više da uhvatimo kad se skupljaju, kreću. Da li ima viška piva, da li je neko od sponzora doneo, bilo ih je u početku 170, pa onda 120, ne možete ni da pokrijete s tako malim brojem ljudi. Nismo stigli na vreme da preusmerimo na drugi deo kako bi ta deca mogla da prođu, nismo mogli da to sve pomerimo - objasnio je Vučić. 

Kako je istakao, ta deca su ostala zaglavljena. 

- Zamislite brigu roditelja čija deca kasne 4 sata. Nisu imali ni toalet. Doći će i do njih da ne mogu to da rade, ali... Policija radi dobro svoj posao. Došli su motkama onaj dan i tukli policajce, i onda se čude što su privedeni. Ali to je ona teorija o kojoj sam pričao. Najveći ludaci imaju najviše pregleda, ali ako je neko lud ne znači da nije uverljiv. 

O napadu na Ćacilend

- Skupilo ih se njih 13, a u Ćacilendu 6.500. Vučevića je danas sačekalo u selima koje obilazi? Više nego u svim gradovima u Srbiji blokadera, a niste to videli u medijima. Na RTS nije prikazana godišnjica, koji su učestvovali u obojenoj revoluciji, nije bilo u Dnevniku ni sekund prostora, a bilo je 15-17 hiljada ljudi u Vršcu. Ali videće se sve u knjizi koju ću napisati, ne idem na odmor, a sasvim sigurno da nisam ni dobar otac svojoj deci, svaki drugi otac više pažnje posveti svojoj deci. A to sve ima sve u vremenu koje posvećujete svojoj deci, a to mi mnogo smeta kad ljudi ne razumeju koliko neko radi i koliko se trudi - podelio je Vučić i dodao:  

- RTS je sramota Srbije kako su se ponašali tokom obojene revolucije. Informer i Pink vam kažu kako jeste, ali ne pozivaju na nasilje. U tome je razlika, što ljudi umeju da prepoznaju. U budućnosti će politički aktivizam da preovladava. Zato sam ja kritikovao RTS. Laž je nešto drugo, mediji u Srbiji tri godine lažu o Jovanjici, nije to potrebno mojoj sujeti, ja ovo govorim zbog građana. Danas je čovek pozvao na ubijanje milion Srba, a da je neko rekao da minđuša voditeljki N1 ne stoji kako treba, već bi bio uhapšen. Laž im je smisao života, ničim drugim se ne bave. 

Laž kao sistem

- Laži ne štete? Vidite kako su lagali do juče. Poslednjih petnaest dana mediji neprestano šire dezinformacije. Niko ne reaguje kada se dogode ozbiljne optužbe i izmišljotine. A lažu poslednjih sedam godina. I nije to slučajno – to je smisao njihovog rada. Tri godine lažu o Jovanjici. Zamislite samo  i ovo govorim zbog građana, ne zbog sebe. Nije to potreba moje sujete. Ako mora da postoji granica između izveštavanja i dezinformacije – ta granica postoji u zakonima. Ali vi morate to da razumete. Danas je jedan čovek pozvao na ubijanje milion Srba. Nikoga ne bi gonili da ga neko iz policije nije podsetio na to. Tužioci spavaju. A da je neko rekao voditeljki N1 da joj minđuša „ne stoji kako treba“, bio bi uhapšen tri puta.

- O tome vam govorim sve vreme. Sve je zasnovano na laži. Ne pričam ja o sebi kada govorim o Jovanjici. Ne govorim čak ni o mojim roditeljima, koji nisu mogli da veruju kakve gadosti slušaju o svojoj deci. Govorim o svakom drugom građaninu Srbije. O onoj deci koja zbog svinjarija nisu mogla da prođu do Novog Sada, do svojih roditelja i kuća.

- Govorim o svima koji se mogu naći u toj situaciji, jer njih ne interesuje istina. Njih ne interesuje šta je laž, a šta je činjenica. Tri godine lažu, a onda tokom noći njihov novinar kaže: „Lagali smo.“ I nikad više to ne pomenu. Baš ih briga. Laž im je smisao života. To im je jedino zanimanje. Ničim drugim se ne bave.

Medijske manipulacije i princip nekažnjivosti

- Govorili su da ima hiljade ljudi na mostu, nepregledne kolone. Ja gledam i smejem se. Znate da imamo operativne centre, pratimo sve – i smejemo se. Šta je ovim ljudima? Bole ih uvo. Išli nasmejani, kao – ko će šta da jede, ajde da naručimo. Nije više post. Ajde da im odnesemo nešto, da ih poslužimo.

- To ne vredi. Možete da lažete koliko hoćete  ništa nije kažnjivo. O tome na najpametniji način govori advokat Petranijević. Postoji princip nekažnjivosti. Mogu da rade šta god hoće. Mogu da idu od vrata do vrata, od kuće do kuće.
Bezobrazluk bez granica i ćutanje institucija

- Vidite, problem je i u nepristojnosti. Naučite se elementarnom redu. U goste se ne ide nepozvan – čak ni kad nosite flašu rakije, čokoladu ili kafu. A ne da idete da nekog tučete, čovek! Jeste vi normalni? Gde ste to naučili?
Ali mi imamo ozbiljan problem u državi ako tužilaštvo ne funkcioniše. I nije samo tužilaštvo – sudovi su nam u mnogo gorem stanju. I znate koliko me interesuje šta će da kaže neki sudija, predsednik nekog udruženja, koji je svog muža – uz dogovor sa Visokim savetom sudstva – postavio da vodi sud u Ivanjici, a da za to nema nikakve zasluge.

- To vam sve govori o tim ljudima. Njima je važno samo da im „donji deo leđa“ bude zaštićen, ništa drugo. Vi mislite da oni imaju neku ideologiju? Da veruju u „blokadere“? Ma, jok. Učinilo im se da je došlo vreme da profitiraju. Znaju da imaju većinu u Visokom savetu sudstva, ali to neće trajati doveka. Pa misle da mogu da maltretiraju celu Srbiju i da sprovode nepravdu.

- Nisu svi takvi. Najveći deo naših sudija su čestiti, pošteni i odgovorni ljudi. Ali da li ima ovakvih? Pa naravno da ima.

Univerziteti u haosu, zgrada Rektorata pod okupacijom

- Ovako trenutno izgledaju, ili su bar do pre neki dan izgledale, prostorije univerziteta. Danas je još gore. U Rektorat niko drugi nije ušao. A to je zgrada od najvećeg kulturnog i istorijskog značaja za Republiku Srbiju.

- Rektor Đokić kaže da nije ušao u Rektorat od decembra, niti bilo ko iz Saveta. A zato zna da traži pare. Pitam vas, kada već pričamo o tom čoveku, da li je on bio pre tri dana sa Karen Pirs, specijalnom predstavnicom Ujedinjenog Kraljevstva za Zapadni Balkan?

Sastanci sa britanskim zvaničnicima, čiji je Đokić rektor

- Da vas pitam, da li se njegov susret sa Karen Pirs, ambasadorkom Velike Britanije u Srbiji, može na bilo koji način opravdati nekakvim protokolarnim razlozima, kako sada pokušava da objasni?

- Evo pitanja za vas i vaše gledaoce. Bio je i sa Žiofreom, je li tako? Što se njih tiče, ja ih razumem. Ne razumem samo, šta traži predstavnica Velike Britanije za Zapadni Balkan kod rektora Beogradskog univerziteta?

- To je ono što bode oči. Da me pustite da pitam, šta ona traži sa rektorom Đokićem, to bih i nju pitao. Imali smo dobar razgovor, ali nisam znao da će se pojaviti u medijima da se videla s njim. Pitao bih je. Ili se, da sam znao, ne bih ni video s njom.

- A za njega imam jednostavna pitanja. Tri su.

Pitanja za rektora Đokića, čiji je on zapravo rektor

- Prvo, nije te, rektore, malo sramota da kažeš da ti je nadležan Žiofre ili Karen Pirs, a da ti predsednik tvoje sopstvene zemlje, legalno i legitimno izabran, „nije nadležan ni za šta“? A oni su, valjda, nadležni za sve?

- Da mi tačno kažete, za šta je, precizno, Karen Pirs nadležna? Ili što bi klinci rekli, „za šta tačno“? Pa si ipak razgovarao s njom.

- Drugo pitanje, kažeš da od decembra nisi ušao u Rektorat. A što ne kažeš narodu, kome si dao da ti zauzme fakultet? Zašto nisi pozvao bilo koga da izbaci uljeze iz Rektorata?

- Ko su ti ljudi? Svačići, neki koji nemaju nikakve veze sa Beogradskim univerzitetom. Imaju neke veze sa privatnim univerzitetima. Divljaci, anarhisti. On ih drži tu. Rektor Đokić ih drži tu.

- Treće pitanje, pošto ništa ne radiš osim što već sedam meseci javno blatiš sopstvenu državu, nije te, možda, bar malo sramota što od te iste države tražiš da ti i dalje isplaćuje platu?

Veze sa organizovanim kriminalom i moćne političke veze

- Četvrto pitanje, dodatno, nije te bar malo sramota da sediš sa tužiocem za organizovani kriminal? Neću da te pitam za vlasnika kafane. Neću da te pitam ni za Francuza, ni za onu drugu dvojicu lopova. Pitam samo, da li je istina da su za svoje privatne angažmane uzeli preko 40 miliona evra od države Srbije? One iste „Vučićeve države“ koju toliko kritikuju, naravno u znakovima navoda. Ne pitam te ni zašto sediš sa predsednikom Skupštine akcionara „Infrastrukture železnice“, ni sa izvršnim direktorom „Infrastrukture železnice“, ljudima koji bi prvi morali da budu ispitani i uhapšeni, da ima prava i pravde.

- Ali ti si moćan. Sediš sa Karen Pirs, sa tužiocem za organizovani kriminal. Ostaviste nam državu i mislite da će to doveka da traje.

Blokaderi ne žele kraj, ignorišu ispunjene zahteve

- Razumem taj pobunjenički mentalitet o kome mi govoriš. Ali tim ljudima je zakrčen mozak. Oni ne mogu da razumeju da je gotovo. Oni neće ni da se prebroje. Oni neće ni da vide. Znate kada su zvanično reagovali na moje saopštenje da smo im ispunili zahteve? Znate šta su tada rekli? Rekli su: „A kako to misliš, sad ispunjeni zahtevi? Pa da mi sad odmah prekinemo, to je nemoguće.“ Njima je lepo.

- Nije lepo onim drugim studentima koji hoće da uče i da rade. I ti studenti postaju većina. Video sam to u jednom istraživanju, nije mi problem da o tome govorim. Siguran sam da su blokaderi veliki favoriti na izborima. I to govorim sasvim ozbiljno, bez sarkazma. Veliki favoriti.

- Mnogo je teže da ubedite ljude da glasaju ponovo za one za koje su već glasali. Uvek gledaju da vide nova lica, jedno, dva, tri. Naš je posao da promenimo mnogo naših lica. Da dovedemo ljude koji će bolje i marljivije da rade, koji će više da se bore. Oni koji su već radili vredno, da ostanu, ali i da se uvede nova energija, nova snaga.

Promene u podršci mladih, studenti se okreću radu

- Ako pogledate, velike su promene među mladima, posebno među decom od 18 do 29 godina. Imali smo skoro 10% podrške u decembru. Sada je to poraslo, dok se njihova podrška smanjuje. Zamislite ljude koji danas moraju da polažu ispite i koje oni vode kroz špalir. Mislite li da će ti ljudi ikada da glasaju za blokadere? Ili njihovi roditelji? Neće nikada.

- Blokaderi su ove nedelje pokušali da spreče održavanje ispitnog roka na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, koji se održavao u prostorijama sajma. Pokušali su da zastraše i ometaju studente koji su došli da polažu ispit, pa je morala da ih štiti policija. O tome postoji i snimak, na kojem se vidi kako majka ljubi svoju ćerku pred ispit, dok im blokaderi zvižde i vređaju ih.

- Ovo su zaista neverovatne scene. Policija obezbeđuje polaganje ispita. Zahvaljujući policiji, ta deca su mogla da dođu i polože.

Lični primer i roditeljska podrška

- Nije čak ni slika sa policijom najveći problem. Ima nešto mnogo gore. Imam ćerku koja je sada napunila 23 godine, završila je fakultet sa 22. Da neko ovo radi mom detetu, mom ženskom detetu, ne znam kako bih reagovao. Ajde za sinove, nekako je drugačije.

- Kada sam ja išao na fakultet, mnogo sam učio i rano ustajao. U tri, pola četiri, da učim i obnavljam gradivo. Majka bi mi donosila vodu s lovorom, starinski običaj. Otac bi me vozio ladom do Svetozara Markovića, a ja bih odatle išao do Pravnog fakulteta da se skoncentrišem. Bilo mi je važno.

Majka i ćerka pred ispit, dok im blokaderi zvižde

- Sada kada sam gledao ovu divnu porodicu, majku koja ljubi ćerku, video sam ženu koja živi za to dete, za njegov uspeh, za to da ne razočara roditelje. A dođu neki ljudi i zvižde joj.

- Mislim da je to bio onaj dan kada su sapleli profesora. Tada je bilo njih 50 blokadera, koji su napravili špalir za oko 120 dece. Ta deca, pristojna i normalna, prolazila su kroz špalir bahatih, arogantnih i bezobraznih mladih ljudi.

- Za mene je ovo jedna od najtežih slika. Teža mi je čak i od one iz Užica. Verovatno zato što tamo nismo videli lica dece.

- A videćete, kad se sve ovo završi, šalu da napravimo  oni neće moći ni puteve koje smo izgradili da održavaju. Neće moći da održavaju pruge. Neće moći ni belu liniju da farbaju. Ne da presvlače asfalt, nego belu liniju da ofarbaju to neće moći. Oni koji budu došli posle. Ne daj Bože Srbiji.

- Zato ću da se postaram da pronađemo predsedničkog kandidata i da lista, kako god da se zove, koja će da izađe na izbore bilo za pet meseci, bilo za sedamnaest bude pobednička lista.

- Već sada im predviđam poteze. Znam koga planiraju da kandiduju, misleći da su mnogo popularni. Misleći da je narod Srbije glup, da glasa za popularne ličnosti, a ne za ozbiljnu i odgovornu politiku. Uvek su po tom pitanju grešili. I jedva čekam da ih vidim na delu. Odlično znam šta planiraju. I pobedićemo im te „najpopularnije“ koje misle da kandiduju.

- Nema sumnje, kod većeg dela javnosti, da su profesori od početka aktivno učestvovali u blokadama i u njihovoj organizaciji na fakultetima. Nema sumnje.

Blokaderka ispred kuće Vučevića izazvala pažnju

- Veliku pažnju javnosti ponovo je privukao snimak jedne blokaderke tokom protesta ispred kuće predsednika Srpske napredne stranke, Miloša Vučevića. Ispostavilo se da je reč o Alisi Bećin, koja je, kako se navodi na društvenim mrežama, na Odeljenju za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

Tviteraš u "digitalnom pritvoru" zbog poziva na linč, Veran Matić ga brani

- Zato što kod njih ne postoji ništa što ima veze sa čašću i istinom. Potpuno je nevažno o kome od njih govorite. Vidite, bilo bi dobro da oni koji su bili hapšeni, pritvarani i osuđivani zbog Verana Matića, da im se lepo to briše iz evidencije, ako je već tako fin prema ljudima, i da im odnese viski ili flašu vina na kuću, i da im se izvini što su robijali zbog njega, ni krivi ni dužni. Kako im to drugačije izgleda?

- To su ti njihovi dvostruki aršini. Ako je neko na njihovoj strani, može i da ubija ljude – tako oni to doživljavaju. A ako nije na njihovoj strani, ne sme ni mušicu da uhvati, jer je odmah kriv i odgovoran.

- Ali u takvom vremenu živimo. To je vreme u kojem se stid povukao pred neznanjem, u kojem se znanje povuklo pred bahatošću. I vreme u kojem moramo da im se suprotstavimo. Moramo da im pružamo otpor na svakom mestu, svakom svojom rečju.

"Nadam se da ćemo imati malo više sreće"

- Nadam se da će imati malo više sreće, ali sam ja imao više sreće nego što su imali oni koji su vladali Srbijom s početka, ili sredinom 20. veka, s početka, ili s krajem, ili sredinom 19. veka. Koliko god da kukam, sramota je da kukam u odnosu na jednog Petra ili Aleksandra Karađorđevića, ili u odnosu na koga god hoćete. Ili da se merim na bilo koji način i sa Milošem, i Mihajlom, i Milanom, i Aleksandrom, i opet Aleksandrom Karađorđevićem, tome od 1958. do 1960. Ili sad čak sa ljudima posle Drugog svetskog rata koji su imali malo više odgovornosti, a nisu terorisali svoje stanovništvo, bili i takvi koji su bili u veoma teškim uslovima na vlasti.

Vučić je naveo da je tokom svog mandata morao da se suočava sa brojnim krizama koje nisu bile posledica državne politike, ali su imale ogroman uticaj na funkcionisanje zemlje.

- Imali smo poplave, migrantsku krizu, koronu, paniku stanovništva... A onda Ukrajinsko-ruski sukob, znate kako se to prelama preko nas i politički i ekonomski, na sve. A onda imate Izrael i Iran. Sve u tom imate pokušaje da doneseš rezultate. Nisam hteo ništa od toga. Koronu, karantin, mere... Kao da sam to iz hira radio, kao da nisam imao pametnija posla.

Ipak, poručio je da se paralelno sa krizama ulaže u važne projekte koji znače bolji život za građane Srbije.

- Mi uskoro krećemo. Završava se projektna dokumentacija za novo porodilište u Nišu. Užasno izgledam koliko sam srećan što će u Nišu moći da se porađaju naše žene, buduće majke, u najboljim uslovima. U Beogradu, Višegradska kreće sa radom, radi se Tiršova, radi se mnogo toga – za našu decu, za naše majke, za našu budućnost. To su velike stvari.