Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić, koji je u proteklih osam meseci dozvolio da obrazovni sistem gotovo potpuno kolabira zarad političkih ciljeva studentskih blokada, sada pokušava da se izvuče iz blata koje je sam zamešao. Ali, umesto da uspe u tome, njegovo najnovije piskaranje u opozicionom nedeljniku Radar pokazuje samo jedno – da je bolje da se uopšte nije oglašavao.

Naime, Đokić u tekstu pokušava da predstavi sebe kao nekakvog neutralnog intelektualca i državotvornu figuru, dok zapravo beži od sopstvene odgovornosti i time još dublje potvrđuje sve što su mu građani, studenti i šira javnost već zamerili. I ne samo to – Đokić izlazi sa serijom kontradiktornih, nelogičnih i u nekim delovima čak otvoreno neistinitih tvrdnji, koje ukazuju na potpuni gubitak političke i intelektualne orijentacije.

Prvo priča o autonomiji, pa traži više novca od države

U jednom pasusu rektor govori kako je Univerzitet neka vrsta "države u državi", da bi već u sledećem kukao kako ta "država" nema dovoljno novca i da ga Srbija zapostavlja. Pa kako to, rektore? Ako vam Srbija nije matična država, zašto od nje tražite pare?

Politički filozof Dragoljub Kojičić ocenjuje za Srpski telegraf da je ova rektorova “pisana avantura” daleko zanimljivija od njegovih nastupa na protestima, ali i podjednako neuspešna. Prema njegovim rečima:

– Sve što je Đokić na nezakonit način pokušao da progura, mešajući univerzitetsku funkciju s političkom ambicijom, sada je isplivalo. Nema te naknadne pameti i nikakve apologije koje mogu opravdati haos koji je dopustio u prethodnih osam meseci. Umesto intelektualnog autoriteta, on se sveo na simbol udruženog neznanja i velike političke ambicije – poručuje Kojičić.

Najveći biseri i paradoksi Vladana Đokića:

1. Tragedija u Novom Sadu – rektor kao sudija i istražitelj?

Đokić piše o padu nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, kao da je lično sproveo istragu, utvrdio odgovornost i završio ceo slučaj. Kakve veze ima beogradski rektor s infrastrukturom Novog Sada?

2. Univerzitet kao "antički polis" – stvarno?

Đokić pokušava da Univerzitet predstavi kao nezavisnu "grad-državu", ne shvatajući da je reč o državnoj ustanovi koju finansiraju građani Srbije i koja nije nikakvo strano telo. U protivnom, neka se odrekne tih 54,8 milijardi dinara koje država svake godine izdvaja za visoko obrazovanje.

3. Teze koje se međusobno ruše

Na jednom mestu piše da Univerzitet trpi posledice politike koja ga uništava, a na drugom tvrdi da je autonoman i nezavistan. Pa šta je tačno, rektore – trpite li ili ste nezavisni?

4. "Vlast nas vidi kao teret"

Đokić kaže da država Univerzitet vidi kao "beskoristan i rasipnički" teret. Ovu optužbu pobijaju gole činjenice: svake godine se izdvaja preko 4.000 evra za svakog budžetskog studenta. Ako je to teret, većina svetkih univerziteta bi poželela isti.

5. Univerzitet kao bastion protiv ideologije?

Rektor piše da Univerzitet ne sme biti podređen ličnim ili političkim interesima, a upravo on i studenti-blokaderi su pretvorili fakultete u političke tribine, narušavajući nastavu i izazivajući haos u obrazovnom sistemu.

6. "Napad vlasti na Univerzitet"

Đokić u tekstu lamentira nad tobožnjim "napadom vlasti" na Univerzitet, dok istovremeno ignoriše činjenicu da su upravo on i njegovi puleni okupirali ustanovu i iznutra je potkopavali mesecima.

Rektor Vladan Đokić nije žrtva, već akter ozbiljnog urušavanja obrazovnog sistema. Njegov pokušaj opravdanja, umesto da popravi štetu, samo dodatno potvrđuje da mu nije mesto ni u akademiji, ni u politici. Njegove reči danas vrede isto koliko i njegovi govori na Slaviji – ništa.

(