Predsednik Vučić obilšao je manastir zajedno sa igumanom Dimitrijem  Plećevićem.

- Sad sam išao, neverovatno šta je oluja uradila. Na pet mesta drveće prepričilo put. Baš je gadno nevreme bilo. Samo deo sam išao ovom brzom saobraćajnicom - rekao je Vučić.

- Kada se završi put biće mnogo lakše - rekao je Vučić i dodao da bi se i brže stizalo da nije poslednjih sedam ili osam kilometara puta.

O napadu policije na novinare u Berlinu

Predsednik kaže da je policija u Berlinu postupila profesionalno i kako priliči, a naša policija je postupala, ne samo profesionalno već uz minimalnu upotrebu sile prilikom blokade auto-puta Miloš Veliki, želeći da pokaže koliko joj je stalo da nikog ne povredi.

- Čestitam našim policajcima koji su, umesto da koriste pendrek na šta su imali pravu, uzeli pa ih nosili i pokazali više od profesionalnog odnosa. To su naša braća, malo zabludeli i manipulisani. Kad imate nekakve centre moći poput medijskih platformi koji predstave realnost na drugačiji način. Društvo nije samo mehur u kome se oni kreću već šire nešto i da moraju da se poštuju norme. - kazao je Vučić.

Misli da su ljudi zadovoljni reakcijom države.

O pravosuđu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će biti velikih promena.

- Vreme odgovornosti dolazi. Teške udarce smo morali da primimo kao zemlja i biće promena. I u Nemačkoj se polako pokreće rasprava kako se finansiraju pojedine nevladine organizacije. Zašto? Zašto uvek levo liberalni ili anarho-liberalni sektor? Kako taj novac završava? I to će biti u mnogo zemalja - rekao je Vučić odgovarajući na pitanje novinara o uticaju stranog faktora u srpskom pravosuđu.

- Uvek sam srećan kad mogu da dođem do neke od naših svetinja. Našem narodu je važan mir, istakao je predsednik.

Manastir Tumane

Manastir Tumane je srpski pravoslavni manastir iz 14. veka, koji se  nalazi na devet kilometara od Golupca, u podnožju golubačkih planina, okružen šumom, na levoj obali Tumanske reke.

Manastir Tumane često nazivaju i "Ostrog na Dunavu".

Zahvaljujući verskom turizmu postao je najposećeniji manastir na prostoru Srbije sa početka 21. veka.

Od­lu­kom Epi­sko­pa po­ža­re­vač­ko-bra­ni­čev­skog Ig­na­ti­ja 2014. go­di­ne Tu­ma­nu je vra­ćen isto­rij­ski sta­tus mu­škog op­šte­ži­telj­nog ma­na­sti­ra. Danas je to najbrojniji muški manastir u eparhiji braničevskoj.

Pred Ko­sov­ski boj ma­na­stir još ni­je bio do­vr­šen pa je knez La­zar po­zvao svo­ga vla­ste­li­na da pre­ki­ne zi­da­nje sve­ti­nje re­či­ma "Tu ma­ni" od če­ga je iz­ve­de­no ime ma­na­sti­ra.

Ne­što ši­re od ovo­ga go­vo­ri pre­da­nje da je Mi­loš Obi­lić lo­vio po gu­stim šu­ma­ma u oko­li­ni ma­na­sti­ra, te da je u lo­vu ne­ho­ti­ce ra­nio pu­sti­nja­ka Sve­tog Zo­si­ma. No­se­ći  ga ka svom dvo­ru ra­di po­ku­ša­ja da mu spa­se ži­vot i iz­vi­di ra­nu, na me­stu gde je sa­da ma­na­stir sve­tac je mo­lio da ga spu­ste i uz­vik­nuo Mi­lo­šu: "Tu ma­ni i pu­sti me da umrem" – što je kao i u pret­hod­noj va­ri­jan­ti pre­da­nja po­slu­ži­lo kao osno­va za ime ma­na­sti­ra.

Da okaje greh Miloš podiže zadužbinu- manastir u koji je položio Zosimove mošti. 

Ne zna se tačno vreme izgradnje manastira. Prvi put se pojavljuje u 16. veku, u popisu 1572/1573. godine, u vreme sultana Murata III određuje lokaciju manastira kod sela Tuman, u kontekstu dažbina koje je imao prema turskom sultanu, uz šta se navodi i da su tada u manastiru živela dva monaha.

Manastirska crkva posvećena je Svetom arhangela Gavrilu, zidana je u srpsko-vizantijskom stilu. U naosu crkve se nalazi kivot sa moštima Prepodobnog Zosima Sinajita i Prepodobnog Jakova Novog. Manastirski kompleks čine još i veliki konak, mali konak, isposnica iznad koje se nalazi kapela prepodobnog Zosima Sinajita.

Isposnica Zosima Sinajita se nalazi na oko kilometar od manastira i do nje vodi uzak asfaltirani put.

Manastiru je dodeljen Sretenjskog ordena trećeg stepena 2024.