Postoje pojave koje nas ostave bez reči. Gledamo ih, ali ne uspevamo odmah da pojmimo kako su uopšte moguće. Na primer, kada neko odluči da uđe u kavez sa medvedima u zoološkom vrtu ili da zaranja među krokodile. Ljudi na YouTube-u gledaju takve scene i pitaju se – zašto? I onda, kako to obično biva, stigne izveštaj sa obdukcije, a ispostavi se da je „rvač“ bio pijan kao letva.

Ali kako objasniti blokadere koji su se usudili da zatvore auto-put „Miloš Veliki“?

Desio se protest negde u Lazarevcu, neko je uzviknuo: „Idemo na auto-put!“, i oni – krenuše. O ozbiljnosti i potencijalnoj opasnosti takvog čina već je mnogo rečeno. Imali su više sreće nego razuma.

I dalje ostaje pitanje: Šta se dešava u glavama tih ljudi? Ili onih koji su odlučili da prevrću kontejnere pod sopstvenim prozorima?

Do sada se u Srbiji prema blokaderima uglavnom zauzimao stav krajnje podrške ili oštrog negodovanja, ali malo ko je pokušao da ih zaista – objasni. Nauka svakako ima šta da kaže, ali naši psihijatri i psiholozi su trenutno preokupirani „kopanjem litijuma“, tunelima, Ustavom i „mešanjem boja za revoluciju“, pa psihološkoj analizi blokadera nisu stigli da se posvete.

Zato ćemo mi, uz pomoć veštačke inteligencije, pokušati da uradimo ono što bi trebalo da bude posao stručnjaka. Nudimo jednostavan test.

Ako osoba pokazuje tri od sledećih pet osobina, verovatno smatra sebe izuzetnom i traži posebnu pažnju, bez realne osnove. Drugim rečima, verovatno imate posla sa – blokaderom:

Neprestano želi da bude u centru pažnje

Omalovažava druge ljude

Preuveličava sopstvene uspehe

Izbegava situacije koje bi mogle otkriti njegovu stvarnu vrednost

Prikazuje lažno samopouzdanje

Ovakvi profili su odavno poznati i u medicinskoj literaturi. Postoji i ime za psihološki fenomen koji ih najbolje opisuje – Dunning-Krugerov efekat. To su ljudi koji ubeđeno veruju da sve znaju, nemaju uvid u sopstvene greške i potpuno su otporni na argumente, činjenice i stručna mišljenja.

A i vi ste to verovatno već primetili.

U prethodnih osam meseci gledali smo blokadere kako samouvereno ulaze u teme o kojima ne znaju gotovo ništa – od ekonomije do geopolitike, kako odbijaju svaku kritiku i optužuju za „botovanje“ sve koji ih ne podržavaju. I sve to uz dozu nadmenosti i uverenja da su baš oni ti koji će odlučiti kad „ovome svemu dođe kraj“. Samo su zaboravili da kraj – nije došao.

Četiri ključna znaka Dunning-Krugerovog efekta – preterano samopouzdanje, niska kompetencija, odbacivanje kritike i nesposobnost da se uoče sopstvene greške – jasno karakterišu blokadersku scenu. Narod bi to jednostavno sažeo: „Ne zna odakle je šupalj.“

A kada se ovoj pojavi doda i monomanija, odnosno opsesivno fiksiranje na jednu osobu ili ideju – u ovom slučaju Aleksandra Vučića – dobija se potpuna slika psihološkog profila. Pogledajte blokaderske portale i Šolakove medije – o Vučiću pišu i kad otvori prozor, i kad ga zatvori.

Na sve to ide i megalomanija, osećaj preterane sopstvene važnosti. A kada spojimo sve ove elemente, krug se zatvara.

Za kraj, možda je najbolje reći stihom jednog pesnika:

„Idi, bre, pa se leči, misliš da si stena, a samo si pesak…“

I za kraj – ima li leka apoteka?

(