Nenadić, umesto da postupa po profesionalnoj i pravnoj logici, pravi potez, koji nakon svega, uključujući i činjenicu da su u javnost dospele njegove fotografije sa licima koja su svojim potpisom pustili u rad Železnicu - garantujući njenu bezbednost, koji se ne može drugačije opisati nego kao čin samozaštite.

On žrtvuje

Ovaj Nenadićev potez, koji je kroz prozapadne medije predstavljen kao napredak u istrazi, u suštini je očajnički pokušaj da se sebe sačuva od svega što se nadvilo nad ovim slučajem, jer je više nego očigledno da je osim u sukobu interesa,i da je on direktno umešan u širu konstrukciju prikrivanja odgovornosti. I ne samo to. Umesto da postupa nezavisno i u interesu građana, on deluje u okviru pravosudne strukture koja već mesecima, i ne više tajno, sprovodi nešto što se s punim pravom može nazvati institucionalnim udarom na državu.

Jer, po sopstvenom priznanju aktera uključenih u ove procese, u toku je masovni pokušaj državnog udara, koji se, kako sami kažu, sprovodi po nalogu Brisela, a vode ga upravo Mladen Nenadić, Jasmina Ganić, pod budnim okom Zagorke Dolovac, te određeni sektori policije iz UKP-a i SBPOK-a, sve pod izgovorom borbe protiv organizovanog kriminala, dok se u stvarnosti radi o duboko koordinisanom pokušaju da se kontrola nad pravosuđem, policijom i medijima stavi u ruke onih koji deluju po spoljnopolitičkom diktatu, a ne po Ustavu ove zemlje.

Deo istrage  o slučaju Nadstrešnica, koju je pokrenulo Više javno tužilaštvo u Beogradu, grubo je preuzeta, informacije su zataškavane, dokumenti ignorisani, a svi dokazi koje je advokat Vladimir Gajić izneo u javnost, i to ne jednom, nego u nizu nastupa, sa punom dokumentacijom,  ocenjeni su kao navodni „pritisak na tužilaštvo“, što predstavlja najpodliji oblik institucionalne manipulacije, jer umesto da se odgovornost ispituje, ona se svesno izmešta, preusmerava i pokriva.

Ono što se dešava u ovom trenutku nije slučajna greška sistema ili neka tužilačka zabuna, već otvoreni plan u kome tužilaštvo, pod okriljem Zagorke Dolovac, i Nenadić kao njen terenski izvršilac, svesno vode istragu u kontrolisanom  pravcu koji neće ugroziti interese njihovih prijatelja i povezanih lica, u pravcu koji će stvoriti utisak odlučne državne akcije, ali bez realnih posledica po one koji su zaista dozvolili da objekat bez građevinske upotrebne dozvole bude pušten u rad.

Ako se sagleda cela slika, očigledno je da je hapšenje Momirovića, kao i nalog za hapšenje Vesića, poslednji pokušaj da se javnost zavara, da se medijska pažnja usmeri na sporedne aktere, dok se u stvarnosti sprovodi najgori oblik pravne simulacije, gde tužioci, koji bi trebalo da štite sistem, umesto toga štite sopstvenu odgovornost i svoju mrežu ljudi, svesno okrećući leđa činjenicama.

BONUS VIDEO