Danu sećanja prisustvuje danas i

Tako smo tamo upitali jednog sugrađanina kako pamti avgust 1995. godine?

- Najveća tuga srpskog naroda u Hrvatskoj. To je više nego genocid. Tragično i za srpski i za hrvatski narod, mislim da nisu ni oni svesni šta su izgubili. Ništa oni nemaju da slave, trebaju da plaču. Prazna im teritorija, nemaju naroda. Neki drugi narodi su došli umesto nas. Znate šta, do pomirenja mora doći, ne smemo zaboraviti šta se desilo. Problem je u nama, mi ne priznajemo svoje žrtve, mi ne priznajemo svoje junake, mi u Srbiji. Mi veterani smo prepušteni sami sebi, a to je žalosno. - rekao je.

-Imam prijatelje iz Hrvatske, imam i kontakte. Sa Hrvatima ne bi mogao da govorim o ovome, možda kad bih naišao na nekog razumnog čoveka, možda bih. Mislim da je sada gore od 1991. godine. Oni slave pobedu, ali to nije pobeda. Ja sam vojnik, oficir, ja ako osvajam praznu kuću to nije borba, ako osvajam prazan teren, to nije borba - zaključio je ovaj gospodin.

BONUS VIDEO