Kad novinar izgubi osećaj za istinu i granicu između informisanja i propagande, dobije se – Sanja Ignjatović Eker. Reporterka Nove S je sinoć u direktnom prenosu izgovorila rečenicu koja će ostati zapisana kao primer apsolutnog sunovrata profesije: „Građani mirno razbijaju prostorije Srpske napredne stranke“.

Mirno? Razbijaju? Da li je ovo pokušaj crnog humora ili hladnokrvno opravdavanje političkog vandalizma? Da li novinar koji ovako opisuje huligansko demoliranje bilo čijih prostorija ima moralno pravo da i dalje nosi titulu „novinara“?

Ovo nije lapsus. Ovo je duboko ukorenjena mržnja prema političkim neistomišljenicima, upakovana u prenos uživo i servirana javnosti kao „profesionalno izveštavanje“. Ironija je da je ova ista Eker prošle godine slavljenčki predstavljena kao uzor istraživačkog novinarstva, dobitnica nagrade Nezavisnog društva novinara Vojvodine. Ako je ovo njihov standard – onda standard ne postoji.

Javnost ne sme da zaboravi – novinar koji normalizuje nasilje šalje poruku da je takvo ponašanje prihvatljivo. I to je najopasnije. U društvu koje se bori sa podelama i tenzijama, ovakve izjave nisu samo sramota, već i direktno raspirivanje sukoba.

Sanja Ignjatović Eker je ovim pokazala da joj je agenda važnija od istine, a ideološka pripadnost važnija od profesionalne etike. Ako se ovakvi primeri budu tolerisali, možemo se oprostiti od novinarstva kao javnog servisa istine – i zameniti ga otvorenim političkim aktivizmom u etru.