- Najveći doprinos, kako ja vidim, to je što su studenti dali nadu ogromnom broju građana Srbije, koja je bila prilično izgubljena. To smo videli na ovim protestima, koji su bili veličanstveni...

Ovako je profesorka blokaderka sa Medicinskog fakulteta govorila 28. marta 2025. godine.

A ovako 25. avgusta 2025. godine:

- Svaki poziv na dijalog smatram ispravnom stvari, i to je ono što nama izuzetno nedostaje. Ono što u celoj priči nije dobro što mi nemamo drugu stranu i nemamo njihova imena, nemamo njihove ideje, i nemamo prosto adresu. Znate, ulica ne može biti adresa.

- Znate, kada imate mlade ljude, kada imate njihove stavove, njihovu odlučnost i želju da pomognu svojoj državi, onda vi očekujete nakon 10 meseci da ćete bolje živeti. Nažalost, nakon 10 meseci građani Srbije su doživeli to da nisu mogli da studiraju, da nisu mogli da polažu ispite, da odu na svoje radno mesto.

- Ja sam ubeđena da neko ko ima 60 godina, ima predlog rešenja. Isto tako sam ubeđena da neko ko ima samo 20 godina, on samo može biti nečija produžena ruka.

Na pitanje "da li ti ljudi mogu da imaju ideju i da tu ideju iznesu", odgovorila je:

- Mogu kod mame i tate da imaju ideju, da im preurede sobu u kojoj studiraju.

- Izbori u nedefinisanim uslovima, sa nedefinisanim programima, sa bezimenim studentima, sa tajnom studentskom listom, nisu rešenje. To će dovesti do toga da ćemo biti još više polarizovano društvo, da će agresija na ulici biti još veća. Jer ovo što se zovu protesti više nisu protesti. Znači doživeli smo blokade, koje su prvi bile mirne, nenasilne, sada imamo nekakve grupe koje se sukobljavaju, pa skoro mali građanski rat.