- Kao i ovde, uspeli su da nam unište sve. Pokušali su i u tome uspeli – da unište sve ono pristojno što smo imali. Sve vrednosti našeg društva, koje su dugo građene, sve političke slobode koje smo dostigli – razbili su.

- Nemojte da se lažemo: ko od vas ide u pozorište? Idu samo njihovi politički poslušnici i oni koji žele da im se dodvore. Nekada sam po tri puta gledao svaku predstavu u pozorištu. Sećam se još 'Bube u uhu' gledao sam i ‘Solunci govore’ i ‘Mrešćenje šarana’, neke i po tri-četiri puta. A zašto sada da idem na političke performanse? To uvek gledaju isti ljudi. Zašto da gledam nekakve krvave ruke na kraju – nisam za to platio kartu. A ja plaćam, jer ti radiš u državnom sektoru. Ko si ti da mi kvariš predstavu političkim performansima?

- A ko ste vi da svaku utakmicu kvarite? Mi uvek napadamo naše igrače, trenere i sve druge. Znate, mi smo nekada na tribinama, kao klinci, analizirali svoje navijanje, pa sebi nalazili mane. Vidi – deset minuta smo pravili pauze, pa podizali svoj tim.

- A sad? Je li neko razmišljao kako smo ispratili naše košarkaše? Tako što smo u četrdeset minuta dva puta viknuli ‘Srbija’, iako je animator izgubio glas tražeći da se to ponavlja. Oni nisu bili zainteresovani za ‘Srbija, Srbija’. Ali zato jeste dvadeset hiljada ljudi da zviždi predsedniku Republike Srpske baš onog dana kada su mu otimali mandat.

BONUS VIDEO