Ovi podaci jasno ilustruju dugoročnu promišljenost odluka koje je predsednik Aleksandar Vučić donosio pre više od decenije. Dok su tada brojne zemlje smanjivale zlatne rezerve, Srbija se opredelila za drugačiji kurs – ulaganje u zlato kao sigurnu vrednost u vremenima sve dubljih geopolitičkih i ekonomskih potresa. Kako su se globalne krize nizale – od finansijskih do bezbednosnih –

, a vrednost domaćih rezervi značajno je porasla donoseći zemlji ne samo finansijsku dobit već i stratešku stabilnost.

Pritom, doneta je još jedna važna odluka i Srbija je sve svoje zlato vratila u zemlju iz drugih zemalja gde je bilo pohranjeno (Švajcarska, Velika Britanija...), osim poslednjih nedavno kupljenih pet tona, koje su trenutno još u Bernu.

Kako je objasnila

, naša zemlja takođe redovno kupuje zlatne poluge najvišeg kvaliteta iz domaće proizvodnje i one se sve čuvaju u domaćim trezorima. 
- Tokom 2025. kupili smo 264 poluge zlata težine 3,3 tone, čime je već sada premašen godišnji rekord iz 2024. To znači da ukupna količina zlata kojom NBS sada raspolaže iznosi rekordnih 51,5 tona, trenutne vrednosti 5,2 milijarde evra - rekla je guvernerka. 

Prema njenim rečima, odluke o kupovini zlata na međunarodnom tržištu, kao i potrebi da to zlato prebacimo u svoje trezore, donose se na osnovu analiza svih činilaca koji na to mogu uticati, što obuhvata raspon faktora od globalne geopolitičke i ekonomske situacije preko troškova i uslova držanja, pa do mogućnosti raspolaganja tim sredstvima. 

Čisto da biste videli o kakvim se skokovima vrednosti zlata radi, recimo da je od 2000. do aprila 2025. cena zlata porasla više od 1.200% (sa 280 dolara po unci na 3.500 dolara po unci), podstaknuta krizama poput 11. septembra, finansijske krize 2008, pandemije koronavirusa, trgovinskim tenzijama među velikim silama, ratovima u Ukrajini, Gazi...

BONUS VIDEO