Naime, umesto da javnosti objasni kako je moguće da neko bez akreditovane diplome godinama obavlja posao sudije, Kolović Nedeljković je otišla korak dalje, i u svom zvaničnom ličnom listu dostavljenom Visokom savetu sudstva,  navela da je diplomirala na „Pravnom fakultetu u Beogradu“ , što je krivično delo.

U dokumentu koji je  iz Prvog osnovnog suda u Beogradu, gde Bratislava Kolović Nedeljković obavlja dužnost, dostavljen Visokom savetu sudstva , pod rubrikom „završeni fakultet“, navedeno je da je dotična diplomirala na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Istina je, međutim,

Dakle, u zvaničnom aktu koji se šalje državnom organu, sudija je lažno navela državni fakultet kao mesto sticanja diplome, kako bi prikrila činjenicu da je završila privatni neakreditovani fakultet, koji u to vreme nije imao ni zakonsko pravo da izdaje zvanja diplomiranih pravnika.

Marifetluci Vasovićkine kandidatkinje idu toliko daleko da više nije reč samo o nestručnosti, nego o svesnom pokušaju prevare sistema, zloupotrebi poverenja i gaženju zakona koji bi ta ista sudija trebalo da štiti. I sve to u trenutku kada se kandiduje za mesta člana u instituciji koja će sutra birati sudije u Srbiji.

Prema ocenama pravnih stručnjaka, ovakvo ponašanje ne samo da predstavlja težu povredu službene dužnosti, nego i osnov za disciplinski postupak i momentalno razrešenje, uz mogućnost krivične odgovornosti zbog falsifikovanja službene isprave. U svakoj uređenoj državi ovakva nepravilnost bi bila dovoljna za suspenziju i hitnu proveru verodostojnosti diplome.

Ali u sistemu koji godinama grade i kontrolišu kadrovi demokratskih pravosudnih reformi, pravosudne institucije postale su utočište za politički podobne, a ne za stručne i odgovorne ljude.

Nedavno je u fokusu javnosti zbog iste situacije bio i šef Prvog osnovnog javnog tužilaštva, Ljubivoje Đorđević, koji već petnaest godina sedi u fotelji, ali svoju diplomu nikada nije pokazao javnosti.

Još pre više od decenije, novinari su tražili dokaz o njegovom obrazovanju. Đorđević je to odbio, pozivajući se na „privatnost“. Takav odgovor možda bi bio prihvatljiv za privatnog preduzetnika, ali ne i za čoveka koji vodi jedno od najvećih tužilaštava u državi.