Blokaderska kampanja protiv Ćacilenda dostigla je novu granicu licemerja. Dok javno ističu kako je puštanje muzike u parku nepoštovanje tragedije, niko ne pita šta su ti isti blokaderi radili tokom prethodne godine.

Njihove primedbe zapravo nemaju veze sa muzikom kao takvom, već sa njenim izborom. Nije im problem da se čuje „Makarena“, rejv muzika ili strane pesme, sve dok je daleko od centra pažnje. Ali kada je u pitanju domaća pesma "Tamo daleko" ili "Vidovdan" – odmah podižu buru.

Ovo jasno pokazuje da njihova kritika nije iskrena zabrinutost za tradiciju i poštovanje žrtava, već selektivno i politički motivisano reagovanje koje služi samo njihovoj agendi. Video materijali i svedočanstva pokazuju kontradiktornost u njihovim postupcima i razotkrivaju pravu prirodu blokaderskog ponašanja.