Geopolitički signal

"Važno je naglasiti da naša strana nije izazvala problem, niti smo učinili išta što bi dodatno pogoršalo situaciju. Naprotiv, Srbija je poslednjih godina postupala racionalno, uzdržavajući se da uvede sankcije Ruskoj Federaciji i nastojeći da stabilizuje sektor, obezbedi sigurno snabdevanje i zaštiti interes građana i privrede. Ipak, ovo nije trenutak za dramatizaciju, ali jeste za trezvenu analizu scenarija i za državničko jedinstvo. Srbija i danas ima manevarski prostor da donese rešenja u svom interesu, u nadi da će ruska strana u poslednjem času, ipak, još jednom razmotriti tvrd stav u pogledu prodaje svog udela u NIS-u", navodi Rabrenović.

Na pitanje da li će uslediti izlazak ruskih akcionara iz NIS-a, profesor Rabrenović ističe da bi to pre svega bio jasan geopolitički signal.

"To bi značilo da se Srbija, htela ili ne, postepeno vraća u dominantni zapadni ekonomski okvir. To nije proces koji počinje 2025. godine, on traje od raspada SSSR-a. Srbija je išla najsporijim putem, ali je smer vremena očigledan", kaže Rabrenović i naglašava da to ne bi bio kraj odnosa Srbije i Rusije. 

"Ostaje Sporazum o slobodnoj trgovini iz 2000. godine, koji je među najpovoljnijima koje Srbija ima, iako ga, nažalost, ne koristimo dovoljno. Saradnja u kulturi, obrazovanju i crkvenim pitanjima takode ostaje stabilna i nenarušena. Pravi presek interesa nalazi se jedino u energetici i upravo zato je tu pritisak najveć", smatra naš stručnjak za državni menadžment.

Rabrenović takođe podseća da su SAD u poslednjih nekoliko godina u vrhu međunarodnih partnera Srbije.

"Nedavno potpisan Sporazum o saradnji u oblasti energetike pokazuje da Vašington vidi Srbiju kao važan element balkanske energetske arhitekture, naročito u oblasti energetske tranzicije, obnovljivih izvora, tehnologije i bezbednosti snabdevanja", napominje Rabrenović.

KiM je legitimno pitanje

On podseća i da se u vreme prodaje NIS-a često moglo čuti da će ruski uticaj u energetici, kao i samo partnerstvo, doneti i političku zaštitu interesa Srbije na Kosovu i Metohiji.

"Posle sedamnaest godina, svako se može legitimno zapitati u kojoj meri je taj očekivani efekat zaista ostvaren i da li je položaj naših građana na Kosovu u suštini ojačao, ostajao isti ili se, uprkos partnerstvu, suočavao sa istim ili većim pritiscima. To je pitanje koje se prirodno nameće i koje će se u javnosti neizbežno otvoriti u svetlu sadašnjih geopolitičkih okolnosti", ocenjuje Rabrenović.

Srbija nije tražila ovu krizu, niti je, kako naglašava, uradila išta što bi narušilo energetsku stabilnost.

"Ali veliki procesi ponekad nateraju male države da brže nego što bi želele rešavaju pitanja koja su do juče izgledala odloživa. Srbija je ponovo na raskršću Istoka i Zapada. Naša odgovornost je da sačuvamo stabilnost, izbegnemo konfrontacije i donesemo odluke koje štite naše interese, a naročito interese građana. A dolaze momenti kada država mora da pokaže upravo taj nivo zrelosti i mudrosti", zaključuje Rabrenović za Kurir.

Podsećamo, danas je na vanrednoj konferenciji za novinare u Vladi Srbije, ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović saopštila da je Američka administracija bila jasna i rekla da želi kompletnu promenu vlasništva NIS-a i zahteva potpuno povlačenje ruskog vlasništva iz kompanije. 

BONUS VIDEO