Od trenutka kada su započele blokade fakulteta i srednjih škola, studenti koji su želeli da pohađaju nastavu, uče i polažu ispite našli su se u stanju potpune neizvesnosti. Umesto normalnog akademskog života, suočili su se sa haosom koji su, svesno i planski, proizvodili blokaderi, ostavljajući ozbiljne i dugoročne posledice po obrazovni sistem i čitave generacije mladih u Srbiji.

Univerziteti, koji bi trebalo da budu prostor znanja, razvoja i napretka, pretvoreni su u poprišta političkih obračuna, pritisaka i demonstracije sile. Već na samom početku akademske godine, u periodu kada bi predavanja i ispitni rokovi trebalo da funkcionišu punim kapacitetom, fakulteti širom zemlje našli su se pod faktičkom opsadom blokadera.

Meseci su prolazili, a studenti su gubili dragoceno vreme, prilike i motivaciju. Za to vreme, blokaderi su demonstrirali političku bahatost i samovolju, jasno pokazujući da im cilj nije reforma sistema, već paraliza obrazovanja.

Studenti pretvoreni u taoce

Blokade fakulteta dovele su do potpunog zastoja nastavnih procesa. Studijski programi su prekinuti, predavanja obustavljena, a ispiti odlagani bez ikakvog plana i odgovornosti. Studenti koji su želeli da ispunjavaju svoje obaveze i nastave školovanje – to jednostavno nisu mogli.

Blokaderi su svojom politikom pretvorili studente u taoce sopstvenih političkih ambicija. Ono što je u početku predstavljano kao protest, vrlo brzo je preraslo u otvorenu prepreku obrazovnom procesu. Učionice su mesecima ostajale prazne, amfiteatri zaključani, a akademski život potpuno zamrznut, što će ostaviti trajne posledice po znanje i profesionalni razvoj mladih ljudi.

Rokovi su se neprestano pomerali, obaveze gomilale, a akademske karijere su se neočekivano produžavale. Za mnoge studente to je značilo dodatni stres, povećane finansijske troškove i ozbiljan prekid kontinuiteta u učenju.

Nasilje i pokušaji upada

Početkom septembra u Novom Sadu, blokaderi su pokušali nasilno da upadnu u Filozofski fakultet. Tom prilikom zapaljene su baklje, a pripadnici policije i Žandarmerije napadnuti su kamenicama i drugim predmetima. U tom incidentu povređeno je više od deset policajaca, što je dodatno pokazalo da su blokade odavno prešle granicu mirnog protesta.

Na udaru i srednje škole

Haos se nije zaustavio samo na fakultetima. Blokade su zahvatile i srednje škole, gde su učenici – često maloletni i potpuno nespremni za političke sukobe – izvođeni na ulice i uključivani u blokade, neretko bez jasnog razumevanja ciljeva i posledica takvih akcija.

Nastava je prekidana, rasporedi su bili potpuno poremećeni, a roditelji s pravom zabrinuti. Obrazovanje mladih dodatno je ugroženo, dok su deca korišćena kao sredstvo za političke poruke.

Dugoročne posledice po sistem

Neosporno je da su blokade i protesti imali direktan i razoran uticaj na obrazovni sistem. Studenti koji su želeli da uče bili su sprečeni u tome. Akademska godina je ozbiljno poremećena, a posledice su vidljive kroz odložene ispite, produžene studije i frustraciju mladih ljudi koji su želeli da napreduju.

U jednom trenutku, protesti su prestali da budu legitimno izražavanje nezadovoljstva i pretvorili se u svesno, plansko i dugotrajno blokiranje obrazovnih institucija, bez ikakve odgovornosti ili strategije za nadoknadu izgubljenog vremena. Obrazovanje nije luksuz – ono je temelj razvoja pojedinca i društva. Kada se sistematski urušava, posledice se osećaju dugo nakon što se transparenti sklone, a parole utihnu.

Napadi na rukovodstvo škola i fakulteta

Opšte bezvlašće koje su blokaderi proizveli dovelo je i do direktnih napada na direktore i dekane obrazovnih ustanova.

U aprilu je dekan Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu, Patrik Drid, brutalno napadnut ispred fakulteta. Blokaderi su ga jurili, gađali raznim predmetima, vređali i polivali vodom, dok je i policija bila izložena napadima.

Krajem februara izbio je i veliki skandal u Petoj beogradskoj gimnaziji, gde je nad direktorkom Dankom Nešović izvršeno nasilje. Pokušaj da održi sastanak sa kolektivom prekinut je galamom, pretnjama i agresivnim ponašanjem dela zaposlenih, čime je direktno ugrožen autoritet škole i bezbednost rukovodstva.