Mladi student medicine Miloš Pavlović postao je simbol borbe za pravo na znanje u godini punoj izazova. Kada su fakulteti stali, on je odlučio da ne ćuti - stao je u odbranu slobode kretanja i obrazovanja, suočio se s pritiscima i napadima, ali je istrajao. U novogodišnjem intervjuu za Alo! govori o trenucima koji su mu promenili život, ličnoj ceni borbe i željama koje nosi u 2026. godinu. 

Miloše, kao mlad čovek, u jednom trenutku ste preuzeli na sebe tešku dužnost da se borite za pravo na slobodu kretanja i obrazovanja za sebe i za vaše kolege koje su blokaderi pokušali da spreče da pohađaju nastavu. Kako ste se odlučili na taj korak i da li ste se ikada pokajali zbog te odluke? 

- U prvim trenucima blokada bio sam zbunjen i zatečen, ali sam vrlo brzo shvatio da postupci blokadera ne odražavaju vrednosti istinskog studentskog života. Posmatrajući situaciju iz ugla odgovornog i posvećenog studenta, osetio sam obavezu da se zauzmem za pravo na obrazovanje i slobodu kretanja. Vođen potrebom za egzistencijalnom sigurnošću, odlučio sam da stanem na stranu pravde. Kolege su u meni prepoznale nekoga ko može smireno, argumentovano i odgovorno da zastupa zajedničke interese, što sam prihvatio sa punom svešću o težini te uloge. Zbog te odluke se nikada nisam pokajao i uvek ću podržati sve što doprinosi napretku našeg društva i zemlje. 

Da li ste ikada pomislili da ćete doći u situaciju da postanete najpoznatiji i najpopularniji mladi čovek u Srbiji? 

- Iskreno, ono što nikada nisam mogao da zamislim jeste da će fakulteti prestati sa radom, što je za mene bio veliki šok. Obrazovanje je i u najtežim vremenima tokom istorije uvek pronalazilo način da opstane. Zahvaljujem na lepim rečima, ali ono što mi je zaista važno jeste to što sam prepoznat kao simbol borbe koji se zalaže za znanje, obrazovanje i prave vrednosti. Smatram privilegijom i čašću mogućnost da razgovaram i konstruktivno razmenjujem mišljenja sa državnim vrhom, koji je pokazao razumevanje, spremnost i veliku volju da pomogne studentima koji su želeli da se vrate na svoje fakultete. Na toj podršci im iskreno zahvaljujem i verujem da će i ubuduće ulaganje u mlade i obrazovanje ostati jedan od prioriteta. 

Kako je ceo taj razvoj događaja uticao na vas? Da li ste postali popularniji među pripadnicama lepšeg pola? 

- Celokupna situacija je potpuno promenila moj život. Naterala me je da brže sazrim i sagledam mnoge stvari. Od bezbrižnih studentskih dana, ispunjenih učenjem, druženjem i vannastavnim aktivnostima, moj život je postao javna borba i izazov. Ipak, zahvalan sam na svemu jer svako iskustvo nosi neku vrednu pouku. Laska mi to što je bilo lepih komplimenata od pripadnica lepšeg pola, žene su veoma bitna karika u našem društvu, ne samo u svakodnevnom životu. Da li sam postao popularniji među njima, to ću ostaviti vama da procenite. 

Da li vam je bilo teško da u isto vreme predvodite pokret studenata koji žele da uče i spremate ispite? 

- Ništa u životu nije jednostavno, od malih svakodnevnih zadataka do najvećih izazova. Ipak, kada zaista volite ono što radite i osećate unutrašnji mir znajući da doprinosite nečemu važnom, prepreke postaju manji teret. Medicinski fakultet u Beogradu je izuzetno zahtevan i traži punu posvećenost, ali čak i u najtežim trenucima setim se zbog čega se borim, šta želim da postignem i kakvu mi energiju pružaju moji najbliži saradnici. To me motiviše da zaboravim na teškoće i nastavim napred. 

Kako ste se nosili sa napadima blokadera i da li još pokušavaju da vrše pritisak na vas? Kako je sve to uticalo na vašu porodicu i prijatelje? 

- Nažalost, bilo je mnogo neprijatnih trenutaka, a pojedinci su pokazali potpuni nedostatak osnovne kulture i ljudskosti u svojim rečima. Njihovi komentari me ne dotiču, jer znam da dolaze od onih koji nisu dobri i uspešni studenti, od onih koji ne žele dobro društvu i zemlji. Pritisak na mene i porodicu i dalje postoji, ali se ne obazirem na to. Ovo iskustvo mi je pomoglo da jasno vidim ko su pravi prijatelji, neki su ostali, neki nestali. Stekao sam i nove, iskrene prijatelje koji mi daju snagu da nastavim dalje. 

Da li ste srećni što konačno možete da pohađate nastavu na fakultetu i kakav je osećaj kada znate da je vaša borba urodila plodom? 

- Reč sreća ne može dovoljno da opiše moj osećaj nakon povratka studentskim aktivnostima. Medicina je deo mene, humanost i posvećenost pacijentima  kao i olakšavanje njihovih tegoba ono je što me čini istinski ispunjenim. Neopisivi su mir i zadovoljstvo kada vidite da je vaša borba donela dobrobit drugima i čini društvo boljim. 

U ponoć ću poželeti... 

Šta ćete poželeti u ponoć 31. decembra? 

- U ponoć ću poželeti svima nama zdravlja, jer je ono najvažnije, zatim ljubavi, sreće i što više lepih trenutaka u 2026. godini. Neka nas učenje i znanje i dalje vode i ostanu u srcu svega što radimo. Iskustva iz ove godine neka nam budu vredna lekcija za budućnost. Poštujmo različita mišljenja, ali neka nas uvek vodi dobrobit društva i naše zemlje.