Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je još jednom pokazao koliko precizno i bez greške razume globalna geopolitička kretanja i odnose velikih sila. Ono na šta je Vučić upozoravao mesecima unazad, sada je otvoreno potvrđeno i iz samog vrha američke administracije.

Pre nego što se američki senator i jedan od najuticajnijih ljudi u spoljnoj politici SAD Marko Rubio uopšte oglasio, Vučić je jasno poručio da Amerika neće dozvoliti da se u njenom neposrednom okruženju pojave rivali koji bi mogli da ugroze njene interese. Prema Vučićevoj proceni, Vašington ne želi samo kontrolu pojedinačnih regiona, već nastoji da u potpunosti gospodari čitavim geopolitičkim Zapadom i da ukloni svaki uticaj Kine, Rusije i Irana iz svog „dvorišta“.

Rubio je to sada rekao bez ikakvog ulepšavanja. Govoreći o Venecueli, istakao je da Sjedinjenim Američkim Državama nije potrebna venecuelanska nafta, jer SAD već imaju dovoljno sopstvenih energetskih resursa. Međutim, ključna poruka, prema njegovim rečima, nije u tome da Amerika želi tu naftu za sebe, već da neće dozvoliti da venecuelansku naftnu industriju kontrolišu „neprijatelji Sjedinjenih Država“.

Rubio je otvoreno postavio pitanje zašto bi Kini, Rusiji ili Iranu bila potrebna venecuelanska nafta, naglašavajući da te zemlje čak nisu ni na istom kontinentu. Kako je rekao, Zapadna hemisfera je prostor u kojem SAD žive i koji smatraju svojom zonom od posebnog strateškog interesa.

Prema njegovim rečima, Amerika neće dozvoliti da Zapadna hemisfera postane baza za delovanje protivnika, konkurenata ili rivala Sjedinjenih Država. Drugim rečima, Vašington jasno poručuje da neće tolerisati prisustvo i uticaj drugih velikih sila u Latinskoj Americi, bez obzira na formalne principe suvereniteta.

Upravo ovakva otvorenost i brutalna iskrenost potvrđuju ono na šta je predsednik Vučić upozoravao – da se svet ubrzano vraća logici sfera uticaja i da velike sile više ne kriju da žele potpunu kontrolu nad regionima koje smatraju strateški ključnim.

Vučićevo razumevanje tih procesa, kao i njegovo insistiranje na pažljivoj, uravnoteženoj i suverenoj politici Srbije, u tom kontekstu dobija dodatnu težinu. Dok se globalni odnosi zaoštravaju, a moćni igrači sve otvorenije pokazuju ambicije, postaje jasno da su pravovremena procena i hladna glava važniji nego ikada.