- Predsednik Vučić je u nedelju, 22. decembra, prisustvovao otvaranju deonice Kruševac – Trstenik – Vrnjačka Banja na auto-putu E-761. Ovih 30 kilometara najmodernijeg auto-puta izuzetno znače ne samo onima koji žive u Rasinskom i Raškom okrugu već i čitavoj Srbiju.

Hiljade ljudi je bilo na otvaranju novog auto-puta, koji je projektovan za brzinu do 130 kilometara na sat i imaće 11 petlji, 23 nadvožnjaka i 71 most. Mreža auto-puteva i brzih saobraćajnica koja je izgrađena, i koja će biti izgrađena zahvaljujući Vučiću, predstavlja neverovatan infrastrukturni skok Srbije. 

U nedelju je održan i veliki skup opozicije, kome je, prema podacima MUP-a, prisustvovalo oko 29.000 ljudi. Većina okupljenih bili su ljudi koji nisu za vlast SNS-a, ali su za poštovanje demokratskih pravila. Velikih incidenata nije bilo, osim koškanja, svađanja i fizičkog obračuna zbog zastave EU. Po završetku, grupa razuzdanih ekstremista ušla je u fontanu na Slaviji, polomila i pokrala više ploča, uništivši mnoštvo mlaznica, senzora i reflektora. Antisrpsko divljaštvo pod plaštom „borbe protiv nasilja“.

Mnogi prisutni došli su, pištali i otišli svojim kućama. Novinari Šolakove N1 bili su vidno razočarani: „Protest je trebalo da traje do 18 časova, ali ljudi se već razilaze!“ Iako je skup navodno održan zbog tragičnog stradanja naših ljudi u Novom Sadu, brat Sergeja Trifunovića ga je nazvao festivalom radosti. To je vrhunac antisrpske gadosti.

Nesumnjivo, skup je održan pod dirigentskom palicom opozicije i stranog faktora, a u centru zbivanja su bili studentski performansi. Realizuje se zapadni scenario po kome studenti iznenada postaju „zvezda vodilja“. Ne može se više sakriti da je ideološka osnova studenata sa protesta krajnje leva, čak trockistička. Na fakultetima se uspostavljaju plenumi i, kako kaže profesor Čedomir Antić, sluša se „komisija za odnose sa javnošću, kulturu, sport…“. Logično, jer levičarske ideje mladi najlakše prihvataju i režiseri obojene revolucije u Srbiji to su efikasno nametnuli onim studentima koji blokiraju svoje fakultete.

To nije bio slučaj 1996. godine. Studenti su protestovali na ulicama, ali nisu blokirali svoje hramove znanja. Interesantno je da prisutna levičarska ideologija nije zelena, što je danas moderno, već apsolutno komunistička. Da li su to građani sa skupa shvatili? Da im se nameću anarhija plenuma i komuna, radničko samoupravljanje, fabrike radnicima, svima podjednako, bez obzira na rezultate i sposobnosti. Da li ti mladi studenti shvataju da bi u takvom sistemu, ako bi se zaista uspostavio, oni bili prva žrtva? Zato šta bi oni – obrazovani i stručno osposobljeni – bili klipovi u točkovima napretka društva komune.

Depersonalizacija organizatora skupa je iz CIA udžbenika obojenih revolucija

I konačno – ko je bio lider skupa? Depersonalizacija organizatora skupa je iz CIA udžbenika obojenih revolucija. Ne zna se zato ni ko je na čelu studenata koji bojkotuju nastavu i učestvuju u protestima. Koji su bili zahtevi skupa? Da li skup traži ukidanje demokratije?

Tragedija u bilo kojoj državi zahteva jedinstvo naroda. Tragedija nije povod za poziv na rušenje države i paralizu institucija. U emisiji „Ćirilica“ Vučić je otkrio da je jednog od najvažnijih ambasadora u Beogradu daleko najviše interesovalo da li se pad nadstrešnice u Novom Sadu može iskoristiti za rušenje postojeće vlasti.

Zapadni moćnici i hrvatska ustaška elita ne žele da dozvole slobodarsku i nezavisnu politiku Vučićeve Srbije. Ne žele da dozvole ogroman ekonomski rast i razvoj Srbije, koja je najbrže rastuća ekonomija, odmah iza male zemlje Malte. Ne žele da dozvole Srbiju koja se, zahvaljujući Vučiću, kao feniks uzdigla sa ekonomskih i nacionalnih razvalina, gde nas je dovela „žuta“ dosovska vlast. Zato Zapad gura srpsko društvo u podeljenost i nestabilnost. To je i politika antisrpske opozicije i antisrba.

Ideja blokade je u stvari ideja da Srbija stane. A jasan zahtev opozicije izrekao je NATO general i Hrvat Zdravko Ponoš: „Vučiću, ili ćeš nam dati prelaznu vladu, ili će pucati glave na ulicama.“ Ustaška pretnja! Idi, Ponošu, u Zagreb sa svojim istomišljenicima i tamo razbijaj glave.
Opozicija nikada neće dobiti prelaznu vladu od srpskog predsednika! Vučić se nikada neće predati i nikada ga niko neće pobediti na demokratskim izborima. Zato što ne mogu da pobede njegovu ideologiju i posvećenost Srbiji. Njegov neraskidiv spoj sa srpskim narodom. Njegovu snagu.
U nedelju smo videli dve Srbije. Onu manjinsku, koja bi da je blokira i zaustavi, i onu većinsku, Vučićevu Srbiju, koja hoće da se razvija i ide napred, znajući da je tajna ekonomskog uspeha u stabilnosti.

P.S. Aleksandar Vučić: „Srbiju nikome nećemo dati, sačuvaćemo je i odbraniti.“ - zaključuje Matanović u svojoj kolumni.