U svom obraćanju govorio je o izazovima pravosuđa, potrebi za pravičnošću i izbegavanju političkog pritiska, kao i o ličnim stavovima prema pojedincima koji su se našli pod istragom.

- Ovo su veoma teška pitanja, jer sa jedne strane morate da pružite satisfakciju i pronađete odgovorne, pre svega porodicama stradalih. Morate da se postarate da pravda bude zadovoljena.

- A sa druge strane, morate da brinete o tome da oni koji nisu krivi ne budu osuđeni zbog pritiska javnosti. To je nešto u šta morate pustiti pravosuđu da deluje slobodno, bez mešanja politike ili bilo koga drugog. Takođe, govorim i o tome šta ljudi u glavama misle. Da li ja intimno mislim da je Goran Vesić kriv? Da li su krivi moj prijatelj Jelena Tanasković ili Dimovski? Skoro sam siguran, ili mislim, da nisu. Ali nisam ja taj koji treba da odlučuje – to je posao pravosuđa.

- Da li sam zbog toga manje njihov prijatelj? Ne, nisam. Da li ih smatram ubicama? Ne smatram ih ubicama. Međutim, čuo sam da postoje tužioci koji kažu da bi im bio veći poklon da Vesić dočeka Novu godinu u zatvoru nego da dobije neki poklon. Da li je to u redu? Ja to ne znam, ali voleo bih da vidim dokaze za takve tvrdnje i da to vidi i javnost. Čujem razne priče, ali to nije dokaz.

- Nadam se da takvi tužioci ne postoje. Ako ipak postoje, to govori koliko je ta 'žuta ološ elita' koja je 2009. godine zauzela ključne pozicije u tužilaštvima i pravosuđu i dalje dominantna. Neki od njih, dobar deo su saradnici stranih službi. Dovoljno je da pogledate slučaj Majića. On je sramota za srpsko pravosuđe. On je sramota za srpski javni život."

BONUS VIDEO