Iako su organizatori tvrdili da je cilj protesta zaštita Ustava, suštinski je reč o političkoj akciji u režiji prozapadnih opozicionih aktera i nevladinih organizacija okupljenih oko inicijative Proglas. Najveća ironija ovog događaja leži u tome što upravo ti isti akteri koji danas govore o kršenju Ustava, pripadaju krugu ljudi koji su 2010. godine pristali da se pregovori o Kosovu i Metohiji izmeste iz Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u okvire Evropske unije, čime je Srbija izgubila podršku Rusije i Kine – ključnih saveznika u zaštiti njenog teritorijalnog integriteta. Ovaj potez, koji je ostavio Srbiju na milost i nemilost pregovorima pod okriljem EU, doveo je do trenutnog stanja, gde Srbija nema stvarne saveznike u pregovaračkom procesu i trpi stalne pritiske koji idu u korist prištinske strane.

Protest ispred Ustavnog suda u Beogradu, koji je navodno organizovan od strane studenata, pokazao je još jednom kako se pod maskom građanskih inicijativa skrivaju interesi istrošenih političara i nevladinih organizacija okupljenih oko takozvane inicijative Proglas. Dok su okupljeni tvrdili da je protest studentski, da su ideje došle od studenata, naša ekipa je imala priliku da razgovara sa nekoliko studenata koji zapravo nisu znali ko je smislio mesto, vreme, a ni  razlog protesta, jedino što su znali jeste da treba da dođu i izvedu performans, da će biti obezbeđeno nikad više zastave Srbije i republike Srpske. Nezvanični organizatori su međutim vrlo dobro znali, o čemu su i izveštavali po svojim društvenim mrežama. 

Pod sloganom "Bitno je da imaš (u)stav", „studenti“, studenti, brojni građani ali i najbroniji pripadnici opozicije i NVO sektora, su sa transparentima koji deluju istovetno kao prošlogodišnje parole „Srbije protiv nasilja“, samo su sada umesto latinice upotrebili ćirilicu, održali i performans koji je uključivao minut ćutanja za žrtve tragedije u Novom Sadu sa belim povezima preko očiju. Međutim, iza ove naizgled spontane inicijative, nalazi se dobro poznata struktura ljudi povezanih sa nevladinim sektorom i političkom opozicijom.
Primetno je bilo prisustvo ličnosti kao što su Srđan Milivojević, Marinika Tepić, Dragan Đilas i Miloš Jovanović, ali i Vuka Marinovića, predsednika omladine Novog DSS-a, koji je protest povezao sa pitanjem Briselskog sporazuma, što je paradoks svega.

Ironija je u tome što upravo ti isti ljudi koji sada najglasnije kritikuju vlast zbog navodnog kršenja Ustava, pripadaju krugu političara koji su svojevremeno pristali na najveći udar na srpski suverenitet. Podsetimo, 2010. godine vlast na čelu sa Demokratskom strankom donela je odluku da se pregovori o Kosovu i Metohiji izmeste iz Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u okrilje Evropske unije. Na taj način, Srbija je izgubila podršku Rusije i Kine, koje su do tada bile ključni saveznici u borbi za očuvanje Kosova i Metohije u okviru Srbije. Sada, kada Srbija trpi posledice takvih odluka, iste te političke snage pokušavaju da iskoriste nezadovoljstvo građana i predstave sebe kao branioce ustavnog poretka. 

Iako su na protestu dominirale srpske zastave i patriotska retorika, njihova upotreba deluje krajnje cinično kada se uzme u obzir ko stoji iza cele priče. Miran Pogačar je samo jedan od mnogih koji je pokazao da je spreman da nosi i srpsku zastavu , koju inače prezire i naziva je krpom, samo da obmane širu javnost. Prozapadni akteri su shvatili da ne mogu dopreti do većine ljudi sa zastavama Evropske unije i NATO, već jedino sa srpskim simbolima koje će, kada se dokopaju vlasti, možda sutra i zabraniti.

BONUS VIDEO