Budžet Srbije pre nego što je Aleksandar Vučić preuzeo kormilo države bio je daleko manji, gotovo zanemariv u poređenju s današnjim stanjem. 

Kada je Vučić postao predsednik, zemlja se suočavala sa velikim ekonomskim izazovima, visokim dugom, slabom privrednom infrastrukturom i stagnirajućom privredom. Stanje koje je za sobom ostavila Demokratska stranka.

Mnogi sektori bili su u lošem stanju, a ekonomija je bila daleko od stabilne. Za razliku od tog perioda, danas budžet Republike Srbije, beleži rast od neverovatnih 213% u poslednjih 13 godina.

Impresivan rast od 213 odsto

Budžet Republike Srbije od 2012. do 2025. godine zabeležio je impresivan rast od čak 213%, dostigavši istorijski visok nivo od 2.346,2 milijardi dinara. Ovaj rezultat ne predstavlja samo statističku činjenicu već i simbol uspešnih ekonomskih reformi koje su sprovedene pod rukovodstvom Aleksandra Vučića.

Kada je Vučić preuzeo kormilo, budžet je iznosio 750,1 milijardi dinara, dok je zemlja bila suočena s brojnim izazovima - visokim javnim dugom, neefikasnim javnim sektorom i ekonomijom koja je stagnirala. Danas, Srbija je na stabilnijim temeljima, s rastućim prihodima i strateškim ulaganjima koja jačaju njenu budućnost.

Više novca za građane i razvoj

Ono što ovaj rast čini posebno značajnim jeste njegova svrha. Više novca u državnoj kasi znači bolje plate, sigurnije penzije i nova ulaganja.

Rast budžeta omogućio je upravo značajna ulaganja u ključne oblasti.

Povećanje plata u prosveti

Plate u javnom sektoru beleže kontinuiran rast - za 2025. godinu predviđeno je povećanje od 8%, dok će prosvetni radnici dobiti povećanje od 11%.

U cilju poboljšanja materijalnog položaja prosvetnih radnika, Vlada Srbije je usvojila plan povećanja plata u 2025. godini. Početno povećanje od 11% stupilo je na snagu u januaru 2025. godine, čime je osnovna plata nastavnika sa sedmim stepenom stručne spreme porasla sa 86.669 dinara na oko 96.230 dinara. 

Dalje, planirana su dodatna povećanja od 5% u martu i oktobru 2025. godine, što bi do oktobra dovelo osnovnu platu nastavnika na približno 106.000 dinara.

Ova povećanja su deo dogovora između Vlade i reprezentativnih sindikata prosvete, sa ciljem da se početna plata u prosveti izjednači sa prosečnom platom u Srbiji. Povećanje koje dolazi kao podrška prosvetnim radnicima koji igraju ključnu ulogu u obrazovanju budućih generacija.

Podsetimo, premijer Srbije Miloš Vučević saopštio je nedavno da je na sastanku sa predstavnicima sindikata prosvete u sredu postignut dogovor o "ključnim stvarima."

- Nastavili smo razgovore sa četiri reprezentativna sindikata prosvetnih radnika. Postigli smo dogovor o ključnim stvarima! Nastavljamo dijalog i po drugim pitanjima od značaja za položaj prosvete u društvu i svih zaposlenih u sistemu prosvete i obrazovanja u Srbiji - istakao je premijer.

Dodao je i da će u ovoj godini biti "istorijska povećanja zarada u osnovnim i srednjim školama", kao i da slede "i druge velike promene u obrazovnom sistemu".

Povećanje penzija

Takođe, penzije rastu za 10,9% što dodatno poboljšava standard penzionera. Prosečna penzija u Srbiji trenutno iznosi 394 evra, a nakon povećanja ona iznosi 436 evra, dok je u 2012. godini iznosila samo 204 evra.

Penzioneri će od januara 2025. godine primati povećanje penzija od 10,9%, što znači da će prosečna penzija porasti sa oko 45.700 dinara na približno 50.700 dinara. 

Dodatno, penzionerima čije su penzije manje od 65.716,70 dinara, biće isplaćen dodatak uz penziju, čime se dodatno štite korisnici sa nižim primanjima.

Ova uredba je na snazi od decembra 2024. godine i trajaće do novembra 2025. godine.

Stabilan javni dug i privredni rast, ogromna promena za 12 godina

Iako je budžet rastao, država je uspela da zadrži kontrolu nad javnim dugom, koji je na 46,8% BDP-a zaključno sa krajem 2024. godine, (za 2025. godinu je projektovan na 47,5% BDP-a).

Na kraju 2012. godine, javni dug Srbije iznosio je 50,8% bruto domaćeg proizvoda (BDP-a).

U poređenju sa 2024. godinom, gde je javni dug bio na nivou od 46,8%, vidljivo je smanjenje u relativnom udelu duga u odnosu na BDP. Ovaj trend ukazuje na uspešnu fiskalnu konsolidaciju i odgovorno upravljanje javnim finansijama tokom proteklih godina.

Istovremeno, Srbija beleži privredni rast - za 2025. godinu očekuje se rast od 4,2%.

Što se tiče privrednog rasta, 2012. godina je bila izazovna za srpsku ekonomiju. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, te godine je zabeležen pad bruto domaćeg proizvoda od 1,0%. U poređenju sa očekivanim rastom od 4,2% za 2025. godinu, jasno je da je došlo do značajnog poboljšanja ekonomskih performansi zemlje.

Napredak koji je svakako rezultat odgovorne fiskalne politike, digitalizacije javnih usluga, borbe protiv sive ekonomije i podsticanja stranih i domaćih investicija.

Osim toga, Srbija je danas gradilište - moderni auto-putevi, železnice, bolnice i škole niču širom zemlje. Ovo nisu samo infrastrukturni projekti; to su koraci ka tome da se život građana unapredi na svakom nivou, od obrazovanja i zdravstva do bezbednijih i povezanijih zajednica.

Rezultati za ponos svih građana

Srbija se danas nalazi među zemljama koje su prepoznate po svojoj ekonomskoj stabilnosti i perspektivnosti. Uspeh koji nikako nije slučajnost, već plod strateškog planiranja i reformi. 

Građani mogu s pravom biti ponosni na rezultate postignute za vreme Aleksandra Vučića. Budžet koji raste svake godine, zajedno sa platama, penzijama i investicijama, pokazuje da se Srbija kreće u pravom smeru.