„Njemu je to bilo potrebnije nego bilo kome drugom.“ Novi detalji o sukobu Jevgenija Prigožina sa Sergejem Šojguom i Valerijem Gerasimovom oko raspodele municije ponovo su dospeli u fokus javnosti.

Rusko Ministarstvo odbrane reagovalo je na tvrdnje osnivača privatne vojne kompanije Vagner, Jevgenija Prigožina, koji je u više navrata govorio o navodnoj nestašici granata na frontu. Prema rečima ruskog novinara i publiciste Alekseja Čadajeva, Ministarstvo je na te prigovore slalo zvanične odgovore sa preciznim podacima o raspodeli municije među svim jedinicama ruske vojske.

Čadajev je sukob između Prigožina i vojnog vrha opisao kao „nezaboravan“, ali je naglasio da je Prigožin redovno dobijao dokumenta iz Ministarstva odbrane u kojima su jasno bile prikazane količine municije koje su stizale do jedinica Vagnera. Ti dokumenti, prema njegovim rečima, pokazuju da su Prigožinove snage dobijale standardne količine granata, iste kao i druge formacije, ni više ni manje.

Mnogo je manje poznato, istakao je Čadajev, da je Prigožin u više navrata dobio zvanične papire sa tačnim brojkama, iz kojih je bilo jasno da je njegova privatna vojska snabdevana u skladu sa pravilima i normama koje važe za sve ostale jedinice.

Prema Čadajevu, suština spora nije bila u tome da Vagner nije dobijao municiju, već u Prigožinovoj percepciji situacije na terenu. U tom periodu, borci Vagnera su vodili najžešće borbe u Bahmutu i bili u ofanzivi, dok su druge ruske jedinice držale odbrambene položaje. Upravo zbog toga, smatrao je Prigožin, njemu je bilo potrebno više granata nego drugima.

Sam Prigožin je za života negirao da je imao bilo kakve ozbiljne optužbe protiv ruskog Ministarstva odbrane. U intervjuu za Vašington post odbacio je tvrdnje da je u privatnim razgovorima sa predsednikom Vladimirom Putinom kritikovao vojni vrh.

Na pitanje da li je lično Putinu iznosio primedbe na račun Sergeja Šojgua i generala Gerasimova, Prigožin je odgovorio negativno. Iako su odnosi između njega i vrha Ministarstva odbrane bili napeti, naglasio je da ne bi sebi dao za pravo da procenjuje rad vojnih komandanata, jer sebe nije smatrao profesionalnim vojnim stručnjakom.

U međuvremenu, pojavile su se i spekulacije o mogućoj ulozi Vagnera u slučaju stvaranja demilitarizovane zone u Donbasu, ukoliko bi došlo do političkog rešenja sukoba. Telegram kanal „Beloruski silovik“ naveo je da bi se u toj zoni mogla koristiti oprema i naoružanje koje je ranije bilo u vlasništvu Vagnera.

Ove procene nadovezuju se na izjavu pomoćnika ruskog predsednika Jurija Ušakova, koji je rekao da bi, u slučaju stvaranja zone bez ruskih i ukrajinskih trupa, za održavanje reda mogle biti angažovane policija i Nacionalna garda Rusije.

Autori Telegram kanala podsetili su da Nacionalna garda danas raspolaže ozbiljnim vojnim sredstvima, uključujući tenkove i artiljeriju, od kojih je značajan deo preuzet nakon što je Vagnerovo privatno naoružanje bilo razduženo.