Ova komunikacija je opisana kao neobična, imajući u vidu dugogodišnje neprijateljstvo između Izraela i Irana, koji su u junu vodili kratak, dvanaestodnevni rat.

Kako se navodi, poruke su odražavale interes Izraela da izbegne utisak da dodatno podiže tenzije s Iranom u trenutku kada se pripremao za potencijalnu vojnu kampanju protiv Hezbolaha, ekstremističke organizacije u Libanu koju podržava Iran. Ova privatna uveravanja bila su u suprotnosti s javnim izjavama Izraela u to vreme, koje su uključivale nagoveštaje da bi se mogle razmatrati i dodatne akcije protiv Irana.

Navodno su iranski zvaničnici pozitivno reagovali na ovaj pristup, ali su ostali oprezni u pogledu namera Izraela.

Iran je verovao da čak i ako su izraelska uveravanja iskrena, mogućnost da američka vojska napadne Iran u koordinisanoj kampanji ostaje otvorena, dok bi Izrael usmerio svoju vojnu moć isključivo na Hezbolah.

Visoki regionalni zvaničnik koji je insistirao na anonimnosti kazao je da je to ipak bio "dobar dogovor za Iran" koji mu omogućava da ostane van potencijalnog sukoba između Izraela i Hezbolaha.

Američki zvaničnici su rekli da je iranska podrška Hezbolahu već oslabila pošto se Teheran suočio s unutrašnjim nemirima.

U izveštaju se navodi da ostaje nejasno da li je izbijanje protesta u Iranu promenilo procene bilo koje strane ili će se neformalni dogovori i dalje poštovati.

Analitičari veruju da bi situacija mogla da bude zakomplikovana činjenicom da američki predsednik Donald Tramp razmatra napade na Iran kao odgovor na nasilno suzbijanje protesta, što bi moglo da izazove Iran da uzvrati Izraelu.

Razmene poruka su se, prema navodima, odigrale krajem decembra, ubrzo nakon što je iranski ministar spoljnih poslova posetio Moskvu. Rusija je, kako se navodi, i ranije nastojala da se pozicionira kao posrednik između Izraela i Irana.