Iako Rusija formalno podržava iranski režim i masovne proteste u toj zemlji opisuje kao „uvoznu obojenu revoluciju“ čiji je cilj rušenje legitimne vlasti, iz Kremlja ne dolaze nikakvi signali da je Vladimir Putin spreman da pruži stvarnu, konkretnu pomoć ajatolahu Aliju Hameneiju. Naprotiv, prema informacijama koje objavljuje ruski nezavisni portal Meduza, pozivajući se na izvore iz vrha vlasti, Moskva trenutno nema ni kapacitete ni političku volju da se ozbiljno uključi u spasavanje svojih saveznika.

Kako navode ti izvori, Putin je gotovo u potpunosti fokusiran na rat u Ukrajini, koji iscrpljuje i vojno i ekonomski i politički potencijal Rusije. Zbog toga, Kremlj može da se ograniči samo na oprezne i formalne izjave podrške, ali ne i na realnu pomoć Iranu, Venecueli, Kubi ili drugim partnerima. Uz to, Putin ne želi da dodatno pogorša odnose sa predsednikom SAD Donaldom Trampom, jer u Moskvi postoji nada da bi se, usled američkih angažmana u Venecueli, Iranu, Kubi i Grenlandu, Ukrajina mogla potisnuti u drugi plan.

Za Kremlj je, kako tvrde izvori, Ukrajina apsolutni prioritet.

Ruski orijentalista Ruslan Sulejmanov izjavio je za emigrantsku rusku televiziju Nastojasčeje vremja da je za Putina osvajanje čak i najmanjeg sela u Ukrajini važnije od sudbine bilo kog saveznika.

– U ovom trenutku Putinu je važnije da zauzme jedno ukrajinsko selo nego da spase Bašara al Asada, Nikolasa Madura, Kubu ili ajatolaha Hameneija – rekao je Sulejmanov.

On ističe da su Putinovi ključni ciljevi rat u Ukrajini i normalizacija odnosa sa Sjedinjenim Državama. U Kremlju, prema njegovim rečima, postoji nada da je u toku nova globalna preraspodela sfera uticaja iz koje bi Rusija mogla da izvuče korist.

Slično mišljenje ima i Bilal J. Saab, stručnjak za Bliski istok i severnu Afriku iz londonskog instituta Chatham House, koji je za Bloomberg rekao da je malo verovatno da će Rusija biti u stanju da ozbiljno pomogne Iranu.

– Pretpostavka da će Rusija vojno stati iza Irana i spasavati režim najverovatnije se neće ostvariti – smatra Saab.

Sulejmanov kao posebno indikativno navodi činjenicu da Putin još nije reagovao ni na hapšenje Nikolasa Madura, kao ni na američke operacije protiv ruskih tankera iz takozvane flote u senci. To je posebno značajno ako se zna da je Moskva u poslednjih deset godina u Venecuelu uložila više od 30 milijardi dolara.

Sve to, kako ocenjuju analitičari, pokazuje da Putin više nema kapacitet da spašava saveznike kao što je to učinio 2015. godine u Siriji. U proteklih nešto više od godinu dana Rusija je izgubila gotovo sve ključne partnere: Bašar al Asad je pao, Moskva je izgubila rat u Siriji i tamošnje vojne baze koje su joj omogućavale uticaj na Bliski istok i sever Afrike. Armeniji nije pomogla u sukobu sa Azerbejdžanom, iz Venecuele je potisnuta, a Iran, čak i ako se režim održi, više neće moći da održava bliske odnose sa Moskvom.

Svaka nova vlast u Iranu, koja bi mogla da nastane nakon masovnih protesta, gotovo sigurno bi bila izrazito nesklona Rusiji i okrenuta Zapadu. Iran je za Moskvu bio ključni saveznik u nestabilnom regionu, most ka Pakistanu i Indiji, kao i važan vojni partner – podsetimo, Teheran je neposredno pre početka rata u Ukrajini prodao Rusiji oružje u vrednosti od tri milijarde dolara.

Iako je Rusija Iranu isporučila sisteme protivvazdušne odbrane, oni su se pokazali kao neefikasni, kao što se ranije videlo i u Venecueli. Zbog toga sve više analitičara, uključujući i Bloomberg, ocenjuje da se Moskva pokazala kao „tigar od papira“ kada je reč o bezbednosti njenih saveznika.

Postavlja se pitanje kako bi Rusija reagovala ako bi se u opasnosti našle Kuba ili Nikaragva. Izvor Meduze iz Kremlja tvrdi da su svi resursi trenutno preusmereni na Ukrajinu i da je za Putina ključno da Rusija ostane relevantna u novom svetskom poretku koji se formira. On je, kako se navodi, spreman da žrtvuje gotovo sve ako to znači prednost na ukrajinskom frontu.

Putinu je važno i kako rat izgleda u očima domaće javnosti, koja pokazuje sve veći umor. Prema nezavisnim istraživanjima, više od 63 odsto Rusa želi da se rat završi i da se postigne kompromisni mirovni sporazum sa Ukrajinom.

Sve to ukazuje da je Rusija danas potpuno zarobljena ukrajinskim ratom i da više nema snage da igra ulogu globalne sile koja mora da učestvuje u svakoj krizi. Iako je Moskva bila posrednik u tajnim razgovorima između Izraela i Irana o međusobnoj uzdržanosti, taj dogovor je postignut početkom decembra 2025. godine, pre izbijanja masovnih protesta u Iranu, pa je sada pitanje koliko on uopšte ima težinu u novonastaloj situaciji.