Francuski predsednik Emanuel Makron zatražiće od Evropske unije da aktivira mehanizam protiv ekonomske prisile ukoliko Sjedinjene Američke Države uvedu nove carine.

Portparol Jelisejske palate saopštio je u nedelju da će predsednik Emanuel Makron zatražiti od EU da aktivira Instrument protiv prinude (Anti-Coercion Instrument – ACI), koji se često naziva trgovinskom „bazukom“ Evropske unije, ukoliko Vašington uvede nove carine.

Sličnu poruku uputila je i Valeri Aje, liderka centrističke poslaničke grupe Obnovimo Evropu (Renew) u Evropskom parlamentu, u pismu koje je u nedelju popodne poslala predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen.
„Instrument EU protiv prinude treba aktivno pripremati, jer je osmišljen upravo da odgovori na ovakve situacije ekonomskog pritiska“, navodi se u pismu.

Nemački poslanik u Evropskom parlamentu Bernd Lange, predsednik Odbora za međunarodnu trgovinu, rekao je za Euraktiv da je ACI dizajniran upravo za ovakav scenario, kada SAD koriste trgovinu „kao sredstvo političkog pritiska“.

„Upravo zbog ovoga je ACI i stvoren“, dodao je Lange.

Ambasadori država članica EU sastaju se u nedelju u 17 časova kako bi razgovarali o narednim koracima u trgovinskim odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Instrument protiv prinude stupio je na snagu 2023. godine, ali do sada nikada nije korišćen. Reč je o najmoćnijem trgovinskom oružju Brisela, jer omogućava Evropskoj komisiji da uvede sankcije ne samo na robu, već i na usluge.

Ovaj mehanizam predviđa širok spektar protivmera, uključujući ograničenja investicija, povlačenje zaštite prava intelektualne svojine, suspenziju dozvola za rad kompanijama, kao i zabranu pristupa javnim nabavkama u EU.

Za njegovo pokretanje potrebna je podrška kvalifikovane većine država članica – najmanje 15 od 27 zemalja EU koje predstavljaju najmanje 65 odsto ukupnog stanovništva Unije.

Međutim, korišćenje ove „bazuke“ nije brz proces. Najpre Evropska komisija sprovodi istragu kako bi utvrdila da li je došlo do prinude, zatim države članice glasaju o zaključcima, a potom slede pregovori sa stranom koja je izvršila pritisak – proces koji može da traje i do godinu dana.

Prošle godine su pojedine zemlje, među njima i Francuska, nagoveštavale mogućnost korišćenja ACI-ja kao sredstva pritiska u pregovorima sa Vašingtonom, ali zvanična primena nikada nije izašla iz okvira internih razgovora.

Podsetimo, američki predsednik Donald Tramp je 17. januara najavio uvođenje carina protiv više zemalja koje se protive njegovim pretenzijama prema Grenlandu.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen branila je stav evropskih zemalja u podršci Danskoj i Grenlandu i upozorila na negativne posledice odluka Donalda Trampa.

Britanski premijer Kir Starmer ocenio je da su Trampove najavljene carine „odmazda“ i pogrešan pristup zaštiti Danske, dok je francuski predsednik Emanuel Makron naglasio da se Evropa neće dati zastrašiti.