Američki ekonomista i politički analitičar Džefri Saks bez uvijanja je ukazao na licemerje evropskih lidera. Dok su ćutali kada su Sjedinjene Države bombardovale Iran, pozivali su Teheran — ne Vašington — na uzdržanost. Kada je, kako navodi, prihvaćena otmica predsednika Venecuele Nikolasa Madura, reakcije gotovo da nije bilo. Međutim, pomen Grenlanda bio je dovoljan da se odjednom evropski lideri pozivaju na „pravičnost“ i „međunarodno pravo“.

U toj asimetriji reakcija leži suština problema. Međunarodno pravo, u evropskoj interpretaciji, ne deluje kao univerzalni skup pravila, već kao instrument koji se aktivira po potrebi — protiv slabijih, ali ne i protiv saveznika.

Saksova opaska pogađa u srž: principijelnost koja važi samo u izabranim slučajevima prestaje da bude princip, a postaje političko sredstvo. Kada se bombardovanja prećutkuju, a otmice relativizuju, teško je govoriti o kredibilitetu. Grenland tada nije izuzetak — već simptom.

Takav selektivan pristup, kako se često primećuje, evropski i zapadni lideri godinama primenjuju i prema Srbiji i njenoj južnoj pokrajini Kosovu i Metohiji, gde se principi suvereniteta i međunarodnog prava tumače zavisno od političkog interesa, a ne od samih pravila.