Saks, takođe, smatra da SAD moraju da okončaju svoj sadašnji rat protiv međunarodnog prava i da prestanu sa instrumentalizacijom svetske trgovine, tehnologije i finansija ističući da je potreban kooperativan, na pravu zasnovan globalni poredak, utemeljen na Povelji Ujedinjenih nacija.

Prema njegovim rečima, neumitno se krećemo ka multipolarnom svetu, dok se SAD bore da to zaustave i da zadrže američku dominaciju u čemu, kako je ocenio, ne mogu uspeti, ali mogu izazvati mnogo nestabilnosti. 

''SAD su zato uključene u ekonomski rat protiv Kine, Rusije, Irana i drugih zemalja. Rezultat su finansijska nestabilnost i neizvesnost, ali ne i očuvanje američke dominacije. U pogledu industrijske proizvodnje i tehnologija, Kina je već daleko ispred SAD u većini ključnih proizvodnih oblasti, kao što su zelena energija, električna vozila, brze železnice, 5G, vodonična ekonomija, napredna brodogradnja i drugo'', naveo je Saks za ''Politiku''.

Govoreći o ulozi BRIKS-a u oblikovanju budućih globalnih odnosa, Saks je istakao da je to veoma važna grupa jer okuplja tri velike sile - Kinu, Indiju i Rusiju, kao i mnoge regionalne sile, kao što su Brazil, Indonezija, Iran i druge i ukazao da trenutno obuhvata zemlje sa oko polovine svetske populacije. 

Dodao je da BRIKS radi na stvaranju otvorenog, međusobno povezanog, na UN zasnovanog i otpornog ekonomskog sistema koji, kako je naveo, ne može biti ugrožen ili potkopan američkim ekonomskim ratovanjem.

Na pitanje mogu li SAD, kroz svoju sadašnju ekonomsku i trgovinsku politiku, realno smanjiti strukturni deficit, a da očuvaju unutrašnju ekonomsku, političku i društvenu stabilnost, Saks je ocenio da bi mogle, ali da verovatno neće jer, kako je ocenio, nijedna politička stranka neće učiniti ono što je neophodno. 

''To bi trebalo da uključi četiri ključna koraka: drastično smanjenje vojne potrošnje, razbijanje privatnih monopola, naročito u zdravstvu i drugim sektorima kako bi se smanjili troškovi, zatim povećanje socijalne potrošnje u oblasti zdravstva, stanovanja, obrazovanja i drugih društvenih prioriteta, kao i povećanje poreza kako bi se zatvorio ili čak smanjio budžetski deficit'', ukazao je Saks.

Na konstataciju da je Varšavski pakt raspušten u vreme Mihaila Gorbačova, a da danas svedočimo procesu preispitivanja i reorganizacije NATO-a, naročito u pogledu budžetskih ograničenja i ekonomskih opterećenja, Saks je ocenio da postoje jasne istorijske paralele i naveo da bi, kada bi EU bila mudrija, obnovila diplomatiju sa Rusijom umesto što se, kako je naveo, upušta u neizvodljivo i preskupo vojno jačanje.

Saks smatra da Evropi nije potrebna vojna eskalacija, već kolektivna bezbednost, kao u okviru OEBS-a, zajedno sa Rusijom, a ne NATO.

''Proširenje NATO-a bilo je suprotno stvarnoj bezbednosti Evrope, naročito pokušaji širenja na Ukrajinu i Gruziju, koji su bili pogubne inicijative podržane od strane SAD'', ocenjuje Saks.

Naveo je da u svetu ima dovoljno resursa za sve, ali da nedostaju poverenje i saradnja i da su SAD danas glavni izvor nestabilnosti jer, kako je ocenio, teže globalnoj dominaciji, odnosno hegemoniji, umesto globalne saradnje.

Govoreći o tome ko poseduje kapacitet da oblikuje globalne procese i na koji način, Saks je istakao da je svet istinski multipolaran i da nijedna zemlja ne može da nameće svoju volju uz ocenu da su SAD i dalje sposobne da izazovu haos i da koriste silu, ali da više ne mogu da ''dobiju šta žele'' u geopolitičkom smislu.

Saks, takođe, smatra da Evropa, uključujući Balkan, treba da se vrati normalnim ekonomskim odnosima sa Rusijom navodeći da se režim sankcija EU ''vratio kao bumerang'', dovodeći do ozbiljnog pada nemačke industrije, sa negativnim posledicama širom Evrope. 

''Ono što nedostaje jeste diplomatija. Evropa je i dalje okrenuta ratnoj politici. Brzo okončanje rata u Ukrajini, zasnovano na neutralnosti Ukrajine, trebalo bi da bude prvi korak'', smatra Saks.

Komentarišući to što su predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen sklopili istorijski trgovinski sporazum sa Indijom, Saks je istakao da je to veoma dobra vest i izrazio nadu da Evropljani to neće smatrati antikineskim potezom, već načinom da se trgovina uopšte održi otvorenom. 

Saks smatra da bi EU takođe trebalo da postigne takav trgovinski sporazum sa Kinom, a da bi Indija trebalo da se pridruži trgovinskoj grupi Regionalnog sveobuhvatnog ekonomskog partnerstva (RCEP), koja trenutno uključuje Kinu, Japan, Koreju, zemlje ASEAN-a, Australiju i Novi Zeland.

Na pitanje kako ocenjuje doktrinu Donalda Trampa, prema kojoj Rusiju više ne treba posmatrati kao inherentnog neprijatelja, već kao neizostavnog aktera u realnosti multipolarnog sveta, Saks je naveo da je to pozitivan korak ako SAD to zaista misle, ali da nije siguran u to.

''Donald Tramp nema stabilne koncepte, niti doslednu spoljnu politiku. On je kratkoročan, nedosledan, transakcioni i nepouzdan'', naveo je Saks.