Finska je pozvala američke zvaničnike na oprez, upozoravajući da bezbednosne garancije za posleratnu Ukrajinu ne treba opisivati kao "slične članu 5" NATO.

Takva formulacija, navodi se u depeši Stejt departmenta do koje je došao Politico, mogla bi da oslabi ključnu klauzulu o kolektivnoj odbrani unutar vojnog saveza.

Depeša od 20. januara pokazuje koliko pažljivo terminologija mora da se koristi u pregovorima između Kijeva i Moskve. Finska ministarka spoljnih poslova Elina Valtonen istakla je američkim kongresmenima da Rusija ostaje dugoročna strateška pretnja i upozorila da bi slab mirovni sporazum mogao ograničiti Ukrajinu u odbrani od buduće agresije.

Valtonen je naglasila da pominjanje bezbednosnih garancija "sličnih članu 5" može stvoriti zabunu i mešanje sa članom 5 NATO, koji predviđa da napad na jednu članicu znači napad na sve članice. Po njenim rečima, između NATO i budućih bezbednosnih garancija za Ukrajinu trebalo bi postojati "zaštitni zid". Slične stavove izneo je i finski ministar odbrane.

Depeša takođe otkriva zabrinutost drugih finskih lidera: iako žele da pomognu Ukrajini, pitanje bezbednosnih garancija je kompleksno i zahteva pažljiv pristup. Jedan zvaničnik je istakao da je cilj Finske da Ukrajina na kraju bude primljena u NATO i da dobije najjače moguće bezbednosne aranžmane.

Bivši zvaničnici NATO upozoravaju da korišćenje termina član 5 u drugim kontekstima može izazvati političke komplikacije, kako unutar NATO, tako i u odnosima sa Rusijom. Rusija bi, prema njima, mogla testirati šta takva formulacija zaista znači, dok bi eventualni neuspeh u odgovoru mogao dovesti u pitanje snagu člana 5.

Finska, koja je NATO članica od 2022. godine, ističe da ne treba biti naivan prema Rusiji i njenim dugoročnim namerama, posebno ako sankcije budu ukinute. Dok pregovori između SAD, Ukrajine i Rusije traju, Putin se još nije obavezao na značajan prekid vatre, a njegovi zahtevi ostaju neprihvatljivi za Ukrajinu.