Predsednik Donald Tramp je otkrio da je želeo da sebi dodeli Kongresnu medalju časti.

Predsednik SAD se pojavio u Romeu u Džordžiji, u četvrtak, 19. februara, gde se prisećao svoje iznenadne posete američkim trupama na vazduhoplovnoj bazi Al Asad u iračkoj provinciji Anbar u decembru 2018. godine.

„Odlučio sam da odem u Irak. Bio sam izuzetno hrabar. Toliko hrabar da sam želeo da sebi dodelim Kongresnu medalju časti“, rekao je Tramp publici u Džordžiji, prema snimku koji je objavio ABC News 4. „Rekao sam svojim ljudima: ‘Da li smem da sebi dodelim Kongresnu medalju časti?’“

Priznao je da je ova počast dodeljena „toliko ljudima koji su zaista hrabri“.

„Mislim, oni dolaze bez ruku, bez nogu. Njihove priče su neverovatne. I rekao sam da bi to bilo malo previše da sam sebi dao jednu“, rekao je, pa dodao:

„To je jedna od onih stvari, jednog dana ću pokušati. Testiraću zakon. Možda ću pobediti na sudu, nakon što svi podnesu tužbu protiv mene, nakon što me neki ludak iz radikalne levice tuži. Znate, zabavljam se.“

On je dalje tvrdio da će „lažne vesti reći: ‘Donald Tramp želi da sebi dodeli Kongresnu medalju časti, ali ga je publika odbacila i bučno je zviždala’“, rekao je.

Kongresna zlatna medalja je ustanovljena od strane predsednika Džona F. Kenedija 1963. godine. To je najviše vojno priznanje u Sjedinjenim Državama, uz Predsedničku medalju slobode.

Ova počast je „najočuvanija vojna dekoracija nacije koja se može dodeliti američkim pripadnicima oružanih snaga – Vojska SAD, Mornarica SAD, Marinaci, Vazduhoplovstvo SAD, Vazduhoplovna i svemirska sila SAD, i Obalska straža – koji su se istakli herojstvom u borbi“, prema Kongresnom centru za zlatne medalje.

Ovo je izuzetno retko priznanje, sa samo 3.528 od 40 miliona Amerikanaca koji su služili, koji su ga primili. Istorijski gledano, često se dodeljivalo posthumno, a većina primaoca je učestvovala u Građanskom ratu. Trenutno postoji samo 61 živih primaoca.

Dok se Tramp našalio o tome da bi sebi dodelio ovu počast, nedavno se hvalio da zaslužuje Nobelovu nagradu za mir 2025 za rešavanje „sedam neprekidnih ratova“.

Dobitnica Nobelove nagrade za mir 2025, venezuelanska opoziciona liderka Marija Korina Mačado, primila je Nobelovu nagradu u oktobru. U januaru je svoju medalju dala Trampu. Međutim, nekoliko dana kasnije, Norveški Nobelov komitet je indirektno reagovao na Mačadinu odluku.

„Bez obzira na to šta se može desiti sa medaljom, diplomom ili novčanom nagradom, originalni laureat ostaje upisan u istoriji kao dobitnik nagrade. Čak i ako medalja ili diploma kasnije dođu u posed nekog drugog, to ne menja ko je zaista dobio Nobelovu nagradu“, stoji u saopštenju.