U region je prebačeno više od 120 vojnih letelica, što se opisuje kao najveći talas američke vazdušne moći od rata u Iraku 2003. godine.

Sjedinjene Američke Države poslednjih dana naglo pojačavaju vojno prisustvo na Bliskom istoku, u uslovimarasta tenzija sa Iranom.

Prema otvorenim izvorima i podacima o praćenju letova, u region je prebačeno više od 120 vojnih letelica, što se opisuje kao najveći talas američke vazdušne moći od rata u Iraku 2003. godine.

Istovremeno, drugi nosač aviona USS Gerald R. Ford, preusmerava se ka regionu kako bi se pridružio grupi oko USS Abraham Lincoln, koja već deluje u Arapskom moru.


Vazdušna komponenta: lovci, AWACS i tankeri

Prema dostupnim podacima, u raspoređivanju učestvuju:

F-35 Lightning II
F-22 Raptor
F-15E Strike Eagle
F-16 Fighting Falcon
E-3 Sentry (AWACS)

Veliki broj tankera za dopunu goriva u vazduhu ukazuje na planiranje dugotrajnih operacija, a ne na rutinske rotacije. Kombinacija stelt lovaca i AWACS platformi omogućava SAD-u kontrolu vazdušnog prostora i precizno navođenje udara.

Mornarička moć: Pozicioniranje u dometu Irana

Satelitski snimci pokazuju da grupa oko USS Abraham Lincoln deluje u blizini Omana, čime američka mornarica dolazi u domet ključnih iranskih ciljeva.

Pored nosača, u regionu se nalaze i razarači opremljeni krstarećim raketama "Tomahavk" i sistemima za protivraketnu odbranu, što omogućava istovremeno ofanzivne i defanzivne operacije.

Pažnja je usmerena i na bazu Diego Garsija u Indijskom okeanu, koja može primiti strateške bombardere. Međutim, reč je o britanskoj teritoriji pod zakupom SAD, pa je za ofanzivne operacije potrebna saglasnost Londona.

Navodi o neslaganju između Vašingtona i Londona oko potencijalne upotrebe baze dodatno komplikuju situaciju.

 


Kako odgovara Iran

Teheran je poručio da ne želi rat, ali da će na svaku američku agresiju odgovoriti „odlučno i proporcionalno“. Paralelno, Iran je započeo zajedničke pomorske vežbe sa Rusijom u Omanskom moru i severnom delu Indijskog okeana.

Izveštaji ukazuju da Iran dodatno utvrđuje ključne vojne objekte, uključujući nuklearnu i raketnu infrastrukturu, kao i podzemne komplekse.

 

Šta ovo znači za region

Ovako obimno raspoređivanje snaga obično prethodi mogućim vazdušnim i raketnim udarima ili predstavlja snažnu meru odvraćanja. Kombinacija dva nosača, stelt lovaca, AWACS sistema i tankera značajno povećava operativnu fleksibilnost SAD.

Ukoliko dođe do udara, najverovatniji scenario podrazumeva precizne dalekometne napade na vojnu i bezbednosnu infrastrukturu, uključujući objekte povezane sa Islamic Revolutionary Guard Corps.

Ipak, rizik od brze eskalacije ostaje visok. U regionu gde se energetski koridori i pomorske rute ukrštaju sa geopolitičkim interesima velikih sila, svaki pogrešan potez može izazvati širu krizu.