Američki ministar odbrane Pit Hegset izjavio je danas, govoreći o ratu Trampove administracije sa Iranom: „Naši stavovi su veoma jasni“.

Rekao je da postoje „jasni ciljevi“ i pokušao je da ubedi javnost da je misija „veoma, veoma jasna“ američkim vojnicima. Ali, pošto preduzima možda najozbiljniju i najtežu američku vojnu operaciju u poslednje dve decenije, administracija je ponudila sve osim jasnoće.

Pre napada na Iran u subotu ujutru, odbila je da predstavi dosledan skup ciljeva i razloga za rat, a u tri dana od početka operacije stalno je menjala ciljeve i protivrečila sebi, piše CNN.

Predsednik Donald Tramp je danas javno progovorio prvi put od pokretanja napada, iznevši četiri cilja rata: uništavanje iranskih raketnih kapaciteta i mornarice i sprečavanje razvoja nuklearnog oružja i naoružavanja terorista. Ali put do te izjave bio je dug i pun kontradikcija.

Možda najviše zbunjuje evolucija u načinu na koji administracija prikazuje nuklearnu pretnju koju predstavlja Iran. Iako Tramp mesecima tvrdi da su njegovi napadi na iranska nuklearna postrojenja u junu „uništili“ nuklearni program zemlje, on i njegov tim su nedavno počeli ponovo da naglašavaju tu pretnju.

Trampov specijalni izaslanik za Bliski istok, Stiv Vitkof, tvrdio je 22. februara da Iran obogaćuje uranijum „daleko iznad“ nivoa za civilnu upotrebu, dodajući da su „verovatno nedelju dana udaljeni od toga da imaju materijal za pravljenje industrijske bombe“.

Zatim, u svom obraćanju o stanju nacije prošlog utorka, Tramp je rekao da Iran razvija interkontinentalne balističke rakete „koje će uskoro moći da dosegnu Sjedinjene Američke Države“. Ali, državni sekretar Marko Rubio je protivrečio Vitkofu, rekavši u sredu da Iran „trenutno ne obogaćuje“ uranijum, ali pokušava da ponovo pokrene svoj nuklearni program na druge načine.

Gomilanje oružja
Američke obaveštajne službe takođe protivreče Trampovim tvrdnjama. Neobjavljena procena Odbrambene obaveštajne agencije iz prošle godine navodi da je iranski napad na SAD takvom raketom još uvek udaljen deceniju, a CNN i drugi mediji su izvestili da nema dokaza koji ukazuju na neposrednu pretnju.

U ponedeljak je ministar odbrane Hegset ponudio potpuno novu verziju. Nije rekao, kao Vitkof, da Iran obogaćuje uranijum do opasno visokih nivoa, niti da ima rakete koje bi uskoro mogle da pogode američko tlo. Umesto toga, on je kao osnovu za ozbiljnije pretnje u budućnosti naveo gomilanje konvencionalnog oružja, koje je nazvao „konvencionalnim štitom“ ili „kišobranom“.

„Iran gradi moćne rakete i dronove kako bi stvorio konvencionalni štit za svoje nuklearne ucenjivačke ambicije“, rekao je Hegset, dodajući da to preti „našim bazama, našem narodu i našim saveznicima“ u regionu. „Odugovlače, kupuju vreme da obnove svoje zalihe raketa i ponovo pokrenu svoje nuklearne ambicije“, rekao je on.

Tako su se za samo nedelju dana opravdanja promenila od neposredne pretnje da Iran poseduje materijal za nuklearnu bombu, preko toga da bi mogao da napadne američko tlo, do toga da sada koristi konvencionalno oružje kako bi stvorio uslove za „ponovno pokretanje svojih nuklearnih ambicija“.

Ovo je značajno odstupanje. Dok su laži administracije Džordža Buša o iračkom oružju za masovno uništenje bile razotkrivene godinama, tvrdnje administracije Trampa o Iranu se raspadaju u roku od nekoliko sati ili dana.