Na ovo pitanje odgovara ruska novinarka Viktorija Nikiforova u tekstu "Iranu će pomoći da pobedi njegov najbolji saveznik"

Kako navodi u ovom članku, uzvratni udari Teherana na Izrael postepeno iscrpljuju i obesmišljavaju čuvenu „Gvozdenu kupolu“ — sistem protivraketne odbrane i dodaje da nakon što je šteta za Izraelce postala neprihvatljiva, oni su prošle godine ubrzano obustavili svoj napad protiv Irana.

- Novi adut Iranaca bilo je proglašenje zatvaranja Ormuskog moreuza. Juče je objavljeno da se moreuz otvara „do daljeg obaveštenja“, ali to deluje kao tipična „magla rata“. Naime, američki brodovi ostali su za Iran legitimna vojna meta, a boraviti u njihovoj blizini znači naći se u zoni konkretnih borbenih dejstava. Zato su tankeri sa naftom, nagomilani u Persijskom zalivu, bacili sidra i uopšte ne žure da uđu u usko grlo Ormuskog moreuza. Jedan tanker je pokušao da prođe, bio je gađan i potonuo. Više zainteresovanih nije bilo - navodi se u člaku.

Dodaje se da je cena osiguranja tereta već naglo porasla, pa se tokom nedelje očekuje brz rast cena nafte.

Napominje se da to predstavlja ogroman politički rizik za administraciju u Vašingtonu.

 - Rat protiv Irana ionako nije popularan u SAD, a kada američki birači vide da je benzin poskupeo duplo, neće glasati za Republikansku stranju - navodi autroka i dodaje:

 - Napad na Iran postao je za SAD izuzetno skup poduhvat, pri čemu troškovi rastu svakog dana. Na ratište je upućena gotovo trećina celokupne američke ratne mornarice, uključujući dve udarne grupe nosača aviona. Rakete takođe nisu jeftine, a njihov broj je ograničen. Dakle, to će ih koštati desetine, pa i stotine miliona dolara dnevno. Sve će se to neminovno odraziti na tržište američkih akcija.  Da bi ublažio štetu, Vašington je napad započeo u subotu, ali svaki novi dan borbi nanosiće sve veći udar američkoj ekonomiji, koja i onako prolazi kroz težak period.

 - Za kopnenu operaciju u Iranu SAD nemaju ni snage ni mogućnosti. Nemaju koga da pošalju da okupira ogromnu zemlju. Računica je samo na to da će bombardovanja izazvati haos, pa da će pod tim okolnostima uspeti da proguraju na vlast svoju marionetu. Međutim, Reza Pahlavi, sin svrgnutog šaha, kojeg većina Iranaca složno mrzi, ceo život je proveo u SAD i uopšte ne razume kako funkcioniše složeni aparat iranske državne uprave. Teško je poverovati da bi taj razmaženi naslednik mogao da upravlja ogromnom zemljom.

 U članku se napominje da, račun da će brutalna bombardovanja zastrašiti Irance i slomiti njihovo jedinstvo "već se nije pokazao tačnim".

Autroka procenjuje da je u celini gledano, položaj Amerikanaca u regionu iz dana u dan je sve teži. Iran treba samo da nastavi da radi ono što već radi: da vojno uzvraća, dobija diplomatsku podršku, izdržava ratne nedaće, čuva jedinstvo i maksimalno koristi svoju geografsku prednost.

 - Da, to nije najefektnija, ali jeste najefikasnija strategija. Strpljivo ostati u odbrani i minimizovati sopstvene gubitke deluje dosadno i nije „filmski“, ali ima jednu prednost — funkcioniše. Najbolji saveznik Irana danas je vreme - ističe se u članku.