"Ovo je ideja promene odnosa u Iranu i pre svega percepcije moći i straha koje Iran neko vreme seje. S druge strane, rezultat toga je udar na svetsku ekonomiju i strah svetske ekonomije i stanovništva da li će se poznati način života promeniti. Svi su zabrinuti za naš način života, da li će on opstati nakon ovog sukoba, i koliko će cene rasti i šta će to značiti za naš svakodnevni život", istakao je on za Tanjug govoreći o ratu u Iranu.

Barac je rekao da je veoma komplikovano pitanje da li ovaj sukob može da dovede do promena unutar Irana, jer iako SAD misle da će doći do promena režima, kao u Srbiji nakon bombardovanja 1999. godine, pitanje je da li ovakvi napadi gde postoje slike haosa, smrti civila i devojčica mogu da budu pogonsko gorivo za nekoga da želi promenu režima ili će to samo učvrstiti postojeću vlast u Iranu.

Odgovarajući na pitanje koliko je Evropa podeljena po pitanju ovog sukoba i da li svakoj evropskoj državi sledi "kazna" ako ne pruži podršku vojnoj akciji SAD, poput Španije, Barac je istakao da Amerika svakako traži podršku i neupitno sledbeništvo po pitanju napada na Iran.

"Videćemo koje će se države tome odazvati. Evropa pokušava da pronađe neko svoje nove mesto koje nije toliko prikolica SAD. Više bi bilo negde kao deo tog voznog parka, a ne samo prikolica", naveo je on.

Komentarišući uticaj masovnog povlačenje diplomata i zatvaranje konzulata i ambasada iz zemalja Bliskog istoka koje su u centru sukoba na administaciju Donalda Trampa, Barac je rekao da su vrlo brzo međuizbori u Americi gde će se pokazati šta zaista birači i glasači misle o Trampovoj spoljnoj politici intervencionizma, napomenuvši da ankete pokazuju da situacija nije najbolja.

"Ovo pitanje nije samo spoljnopolitičko pitanje već će vrlo brzo biti i unutrašnje političko pitanje za Amerikance. Mislim da ceo svet čeka sa zebnjom da vidi koji će kurs američko društvo odabrati", dodao je on.

Govoreći o stvarnim ciljevima Amerike za napad na Iran, Barac je izjavio da iako je Tramp i najavio mandat u kojem će se boriti da vrati mesto SAD koje joj pripada a to je mesto "svetskog policajca", ono što je upitno je koliko ekonomske snage Amerika ima da iznese sve to i koliko svet, kao vrlo uzburkano mesto, može da podnese jednog nepromišljenog aktera. 

Na pitanje kako bi trebalo da izgleda nova iranska vlast koja bi bila po meri Amerike i Izraela, Barac je rekao da bi nova idealna iranska vlast bila ona koja bi bila slična novoj vlasti u Venecueli, koja će bespogovorno slušati pravac koji treba da sledi i koja neće biti pretnja Izraelu koji je u ovaj sukob ušao, kako je navedeno, zbog straha za postojanje i sopstveni život.

Poručio je da Srbija ne treba da bira strane u ovom sukobu jer "ovo nije naš rat", i dodao da Srbija treba da gleda kako da što manje oseti i prebrodi ekonomske posledice i efekte sukoba Irana i SAD.