Vazdušni napadi američke i izraelske vojske na Iran i ubistvo vrhovnog vođe ajotalaha Alija Hamneija potpalili su novo bure baruta na Bliskom istoku.

„Ovo je preventivni rat čiji je ciljj da spreči razvoj oružja ili drugih vrsta pretnji koje Iran može da predstavljati. A u etici rata, preventivni rat se smatra zabranjenim", kaže za BBC na srpskom, Džon Arkila, vojni analitičar i bivši savetnik generala Normana Švarckofa tokom Pustinjske oluje i Donalda Ramsfelda, ministra odbrane SAD.

Za akciju protiv Irana Tramp nije tražio odobrenje Kongresa, što je naišlo na kritike pristalica opozicione Demokratske stranke.

Istovremeno, najnoviji sukob doveo je do povlačenja paralela sa sličnim odlukama prethodnih američkih administracija.

„Što se tiče samih vojnih operacija, najveća sličnost je sa Kosovom, kada je Srbija bombardovana 78 dana, u nadi da će se srpske snage povući, a istovremeno i potkopati režim Slobodana Miloševića", ocenjuje Arkila.

Vojna operacija Severnoatlanskog saveza počela je 24. marta 1999. godine, a povod za intervenciju bio je progon Albanaca na Kosovu koji su sprovodile bezbednosne snage Srbije.

„Efikasnost vazdušne kampanje tada je bila daleko manja, znatno manja šteta je naneta snagama SR Jugoslavije, a Milošević je još godinu dana opstao na vlasti", dodaje američki analitičar koji je tada radio u Ministarstvu odbrane SAD.

Pored vojnog aspekta i pitanja poštovanja međunarodnog prava, otvara se i dilema dugoročnih efekata ovakve vrste akcije SAD i Izraela protiv Irana. Pitanje je li će antirežimski elementi u Iranu moći da iskoriste ovu priliku da sruše teokrate.

„Vlast u Iranu je mnogo više od ajatolaha i nekoliko vojnih vođa - imaju stotine hiljada tvrdokornih pristalica", smatra Arkila, danas vanredni profesor na Pomorskoj školi za postdiplomske studije u Montreju u Kaliforniji.

(BBC na srpskom)