Pre nekoliko dana objavljeno je da je Iran, prema sopstvenim tvrdnjama i dostupnim satelitskim analizama, pogodio ključne senzore američke protivraketne mreže u regionu Zaliva. Tada je pažnja bila usmerena na pitanje da li je radar AN/FPS-132 u Kataru zaista uništen i kakve bi posledice takav udar imao po regionalnu arhitekturu ranog upozorenja.
Sada, sa novim informacijama koje prenosi američki časopis Forin Polisi, postaje jasno da se problem ne svodi samo na taktički gubitak jednog radara. Reč je o vremenu, novcu i industrijskom kapacitetu potrebnom da se ta infrastruktura obnovi.
Godine čekanja i milijarde dolara
Prema navodima Foreign Policy, radar AN/FPS-132, čija vrednost prelazi milijardu dolara, proizvodi se i isporučuje u roku od pet do osam godina. U praksi to znači da eventualni gubitak takvog sistema ne može biti nadoknađen u kratkom roku.
Radari AN/TPS-59 mogu se zameniti brže, u roku od dve godine, ali i to uz trošak između 50 i 75 miliona dolara po sistemu.
Posebno je značajna napomena da proizvodnja komponenti za ove radare zavisi od kineskih isporuka galijuma, ključnog materijala za savremene radarske i poluprovodničke sisteme. U trenutku globalnih tehnoloških tenzija, ta zavisnost dobija dodatnu stratešku dimenziju.
Od Katara do Jordana: obrazac udara
Ranije je preneta tvrdnja Iranske revolucionarne garde da je „potpuno uništen“ radar AN/FPS-132 Blok 5 u Kataru, sistem plaćen 1,1 milijardu dolara još 2013. godine, sposoban da detektuje lansiranje balističkih raketa na udaljenostima do oko 5.000 kilometara.
Američka strana tada nije potvrdila uništenje, ali je sama činjenica da je sistem te kategorije bio meta podigla strateške uloge.
Najnoviji podaci ukazuju da se ne radi o izolovanom slučaju.
Prema satelitskim snimcima kompanije Airbus Defence and Space, koje je analizirala i potvrdila CNN, pogođeni su AN/TPY-2 radari sistema THAAD u Jordanu, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
U Jordanu, u vazduhoplovnoj bazi Muvafak Salti, vidljiva su ozbiljna oštećenja infrastrukture koja odgovara lokaciji AN/TPY-2 radara. Ako je taj radar onesposobljen, presretači raspoređeni u toj bateriji ostaju bez funkcionalnog navođenja.
Bez AN/TPY-2, THAAD nije operativni sistem protivraketne odbrane. On postaje skladište projektila.
U Saudijskoj Arabiji pogođena je lokacija u blizini baze Prince Sultan kod Al-Kharja. Prema dostupnim podacima, verovatno je oštećen AN/TPY-2 radar vredan oko 500 miliona dolara, raspoređen pod privremenim skloništem. Status tog sistema još nije zvanično potvrđen, ali snimci ukazuju na pogodak u neposrednoj blizini radarske instalacije.
U UAE su identifikovane dve pogođene THAAD lokacije. Na prvoj se, prema analizi snimaka, na mestu gde je radar ranije stajao sada vide ostaci i razbacani delovi, što sugeriše verovatno uništenje, iako potpuna potvrda nije javno objavljena. Na drugoj lokaciji zabeležena su najmanje dva direktna pogotka, jedan na hangar radara i drugi na pomoćni objekat. Zbog mogućnosti da je radar bio pomeren nekoliko metara ulevo od hangara, konačni status ostaje delimično nejasan.
Procena na osnovu dostupnih podataka glasi: obe lokacije su pogođene, druga je sigurno oštećena, dok je gubitak radara na prvoj verovatan, ali ne i potpuno potvrđen.
Sistematsko gađanje senzorske mreže
Osim radara THAAD sistema, prema satelitskim analizama pogođeni su i drugi visoko vredni sistemi:
- dva AN/GSC-52B radara u Bahreinu,
- tri radoma u bazi Arifjan u Kuvajtu,
- jedan AN/TPY-2 radar u UAE,
- jedan AN/TPY-2 radar u Jordanu,
- jedan AN/FPS-132 radar u Kataru,
- više od osam objekata povezanih sa satelitskom komunikacionom infrastrukturom u Kuvajtu,
- lokacija u blizini radoma kod Prince Sultan baze u Saudijskoj Arabiji sa mogućim pogotkom AN/TPY-2.
Ako se ovi navodi potvrde, jasno je da cilj nije bio fizičko uništenje lansera, već degradacija čitave mreže visokovrednih senzora i komunikacionih čvorova.
Iran nije gađao presretače. Gađao je mrežu.
Zašto je senzor važniji od lansera
THAAD funkcioniše kao integrisana celina. Radar AN/TPY-2 detektuje cilj, formira rešenje presretanja i kontinuirano ažurira podatke presretaču. Tek u završnoj fazi presretač koristi sopstveni infracrveni tragač.
Presretač bez radara ne može samostalno da pronađe cilj na velikoj udaljenosti.
Uništenje radara ne smanjuje efikasnost sistema delimično. U zoni pokrivanja tog senzora, efikasnost se praktično svodi na nulu.
Ako su pogođene četiri ili više radarskih lokacija u Jordanu, UAE i potencijalno Saudijskoj Arabiji, to stvara višestruke rupe u slojevitoj protivraketnoj odbrani koja štiti severne prilaze Saudijskoj Arabiji, istočne prilaze Izraelu i ključne energetske i logističke tačke Zaliva.
Industrijska dimenzija rata
Prema podacima Forin Polisi, samo u prvih 36 sati američko-izraelske kampanje potrošeno je više od 3.000 precizno vođenih municija i presretača. Takav tempo trošenja već je otkrio ranjivosti u lancu snabdevanja.
Sada se dodaje još jedna dimenzija: obnova oštećenih senzora trajaće godinama.
Rat je time izašao iz okvira taktičkog nadmetanja i ušao u sferu industrijske izdržljivosti. U mrežno centričnom ratu senzor je vredniji od lansera. Bez senzora nema mreže. Bez mreže nema integracije. Bez integracije nema presretanja.
Ako su zaista pogođeni radari poput AN/FPS-132 i AN/TPY-2, pitanje više nije samo koliko je presretača lansirano, već koliko će godina biti potrebno da se povrati puna pokrivenost.
BONUS VIDEO
Komentari (0)